Од Чаплина до чаробњака из Оза

Oд нашег специјалног извештача
Кан – Аутори дугометражних анимираних филмова на црвеном канском тепиху нису непознаница. Сетимо се само твораца „Шрека”, „Персеполиса”, па и прошлогодишњег наступа „Кунг-фу панде”. Међутим, оно што је новина јесте чињеница да се светском премијером „Пиксар-Дизнијевог” филма „Up” Пита Доктера, према сценарију (и у ко-режији) Боба Петерсона, у вечери свечаног отварања Кану догодио и први тродимензионални анимирани филм.

Свечано одевена публика у великом Театру Лимијер добила је специјалне наочаре уз помоћ којих је гледање 3Д филма прави и једино могући угођај. Поглед на препуна седишта главне фестивалске дворане је прича за себе. Даме, у раскошним хаљинама обнажених леђа, и са светлуцавим накитом, и господа у црним оделима са обавезном лептир-машном (уобичајени кански „дрес код”) – сви са целулоидним обојеним наочарима. Све као створено за смех, добро расположење и повратак у детињство уз призивање сећања на омиљене цртане јунаке.

Филм „Up” („Горе”) је дражесно, весело и веома духовито филмско дело, привлачна авантуристичка комедија која је захваљујући виспрености њених твораца као створена за освајање срца гледалачке популације свих узраста. Од десетог анимираног филма који је изашао из мајсторске „Пиксарове” радионице с правом се очекује да постане планетарни хит и инкасира велику зараду.

Избор овог и оваквог филма за свечано отварање 62. Канског фестивала, показао се као сасвим оправдан. „Up” је у сржи и велики омаж светском филму – Чаплину, Хичкоку, филмовима „Чаробњак из Оза”, чак и Пејновом „О Шмиту”. Јер, главни цртани јунак Доктеровом филму је 78-годишњи Карл Фредриксен (глас му је позајмио Ед Аснер), пензионер и удовац, човек на своју руку баш као што је то био и Џек Николсон у филму „О Шмиту”. Овај чудесни старац својим гестовима и глумом, нарочито изгледом, подсећа и на Спенсера Трејсија из последњих глумачких дана.

Сама прича о човеку у годинама који машта да балоном отпутује у Јужну Америку да би на дан полетања открио „слепог путника”, осмогодишњег скаута жељног авантуре – садржи све потребне драмске елементе, духовити а наизглед немогући спој протагонисте и антагонисте, чаплиновски хумор, хичкоковску мистерију, заокружену целину, обиље маште и цртачких вештина, што све гледаоца чини усхићеним и задовољним.

У уводним сценама расплиће се живот главног јунака (још од 1930), са носталгијом се упознаје и љубав његовог живота (носталгични валцер са љубљеном Ели), прати се његово животно сазревање и старење. Пред публиком је пензионисани продавац балона који се присетио свог хероја из детињства – истраживача Мунца (глас Кристофера Пламера) и његових авантура по Јужној Америци, те отуда идеја о кући која може да лети уколико се о њу привежу на хиљаде шарених балона...

Гледаоци у Кану добили су тако инјекцију радости и оптимизма. Међу њима и француско-јерменска музичка и глумачка легенда – Шарл Азнавур, који ће позајмити свој глас Карлу у верзији овог 3Д „цртаћа” за франкофонско тржиште.

-----------------------------------------------------------

Пит Доктер: Идеја бекства од света

(/slika2)– У почетку је тешка борба, пипање у мраку у потрази за нечим, за правом идејом и правом причом. Боб Петерсон и ја нисмо дуго имали јасну идеју у ком правцу идемо али смо, паралелно, стално нешто градили. И после три године, баш када смо се већ осећали веома мучно, придружили су нам се нови, свежи људи – уметници, цртачи и аниматори који су имали одличне сугестије. Мени као редитељу и Бобу као сценаристи преостало је само да им дамо што више слободе и што више информација какав филм желимо. Инструкције су биле кратке и јасне – желимо да направимо добар филм.

Овако, у кратком разговору за „Политику”, на питање да ли се пет година рада на филму „Up” може назвати и „тегљењем”, одговара амерички редитељ Пит Доктер.

Када су се идеје искристалисале, која се од њих може назвати идејом-водиљом?

Она уобичајена и устаљена међу аниматорима – идеја бекства од света. Тако се и родила прича о лебдећој кући, о балонима који је уздижу у небеса све до Јужне Америке, и о пензионисаном продавцу балона, времешном, носталгичном удовцу Карлу Фридриксену који, бежећи од усамљености, креће у велику авантуру.

Како је настао необични јунак Карл Фридриксен?

Прво смо му нацртали проређену седу косу по узору на наше деде и старце које познајемо у животу. Онда смо се усредсредили на то да му придодамо помало физичке сличности са Спенсером Трејсијем, Волтером Матауом и Џејмсом Вајтмором, али нам је највећа брига била да што боље одредимо његове психофизичке карактеристике и оно ко је и какав некада био и ко је и шта је сада. Наш Карл је чудесна старина, сав ћошкаст и крут, а дубоко у себи непоправљиво романтичан.

Да ли сте од почетка планирали да овај и овакав филм радите у 3Д техници?

Не, почели смо да радимо традиционалан филм, фокусирајући се на главне елементе – причање приче и ликове. Као аниматор, ја сам прилично конзервативан. Међутим, током дугог процеса настанка овог филма, током развојне сарадње „Пиксара” и „Дизнија”, укључили су се и аниматори из 3Д сектора, тако да коначно имамо и овакав филм. За „Пиксар” је ово био изазов. Изазов је свакако и позив да са филмом дођемо на Кански фестивал. Овде сам први пут и сав сам устрептао од треме шта ће филмски професионалци после премијере рећи.

------------------------------------

Стижу Кустурица и Шербеџија

На лични позив глумице Пенелопе Круз, у Кан, на премијеру новог Алмодоваровог филма „Сломљени загрљаји”, у уторак 19. маја стиже и Емир Кустурица који ће за ову прилику своју ренџерску, мећавничку униформу заменити црним фраком и лептир-машном. У Кан већ прекосутра пристиже и Раде Шербеџија, на промоцију филма „Посредници” („Midllemen”) Џорџа Гала, у којем су му партнери Лук Вилсон, Џејмс Кан, Џесинда Барет, Келси Грамер. У филму који обилује сценама секса и голотиње (место догађања је Лас Вегас), Шербеџија поново тумачи лик руског „кримоса”, сада са именом Никита Соколов.