Звезда

Атлетико Мадрид је играо против Звезде на "Маракани" у време када је Владислав Богићевић, легендарни халф, имао дугу косу, прилично лагодан поглед на живот, спорт, картање, цигарете и понеки виски. О вишку талента да не говорим. Центарфор Атлетика бежао је ка голу Звезде, Блеки Богићевић му је био за петама и "Маракана" је устала на ноге. Тих неколико секунди су трајали као сати. За оне који умиру због фудбала, то су добро познати откуцаји срца који се чују јаче од хука са севера. Ако шпиц Атлетика да гол, Звезда испада из Европе.

Шпанац је трчао, Блеки га је јурио. С трибина се чуло:

- Руши га, ломи га, хајде, бре, Блеки...!

Тада се за старт последњег играча одбране пред голом није давао црвени картон. Блеки је могао да заустави Шпанца клизећим, чак и да су га касније оптужили за покушај убиства. Извукао би се са жутим картоном и орденом народног хероја, али, на опште чуђење, није то учинио. Шпанац је био бржи.

После меча, док су "црвено-бели" показивали како изгледа када мушкарци плачу, Блеки је ноншалантно одговарао на питање новинара - зашто није фаулом спречио гол.

- Блеки не удара с леђа, Блеки је џентлмен!

После је Блеки отишао у Њујорк, да Амере учи игри на два гола с лоптом која није јајаста, заједно с Пелеом, Бекенбауером, Кинаљом, Нескенсом и осталим лидерима међународне фудбалске заједнице. И тада је било црних фондова у фудбалу, намештане се утакмице, Звезда и Партизан, "цигани" и "гробари" су доказивали да грађански рат међу Србима никако да се заврши и поред тога што је цветало братство и јединство, али фудбал је ипак живео.

Звезда је, и поред петокраке, и поред тога што је црвена, и поред тога што су у њеној ложи радо седели чланови ЦК и генерали Удбе, постала један од четири стуба српства, заједно са САНУ, СПЦ и "Политиком". После црвених, и националисти су је прихватили, у пакету с петокраком, бојом и "севером". Била је црвена и када се у Бари кретало као у бој на Косово, иако су тада значајни пешадинци били Хрват Просинечки, Македонци Панчев, Најдоски и Белодедић - Србин с румунским пасошем који је препливао Дунав и побегао од Чаушескуа. Ко год оде у иностранство, зна да чланске карте Звезде и Партизана имају снагу пасоша. Не можете с њом преко границе, али одмах знају одакле сте. не заобилазим ни ОФК Београд, пошто сам рођен на Карабурми.

Зашто нереди и афере на "Маракани" и осталим стадионима прете да униште српски фудбал? Некада нисте знали да ли је Рајко Митић министар спољних послова, десна полутка или филантроп. Највећи грех Пижона и Дулета Савића била је њихова коса која им је прекривала уши. Моца Вукотић је могао да дрибла и у гипсу.

Можда има оних који праве разлику између Звезде и Партизана, али лист "Политика" сигурно не. Ако има криминала у клубовима, без обзира на то о коме је реч, онда ће се о томе писати.

Знате зашто? Да бих опет слушао легенде о Бобеку и видео новог Блекија. Да бисмо опет викали на њега да сруши играча, а да нас он с презиром одбије.