Реконструкција „црквене владе” можда на дневном реду Сабора

Редовно пролећно заседање Светог архијерејског сабора Српске православне цркве почиње данас и биће то, највероватније, треће заседање највишег црквеног тела којем неће председавати патријарх Павле, који се већ око годину и по дана лечи на ВМА.

По Уставу СПЦ, ако је спреченост патријарха у обављању његових дужности „дужег и трајнијег карактера”, власт патријарха врши Синод, али „по правилу не могу се доносити црквенозаконски прописи, уредбе и начелне одлуке”. Одсуство „првога” владика Григорије је у свом писму послатом децембра прошле године архијерејима СПЦ, после јесењег заседања Сабора, назвао „блокадом Цркве”. С друге стране, неке владике сматрају да изостанак патријарха не ремети доношење важних одлука.

После јесењег заседања Сабора, митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је тада председавао Сабором у одсуству Његове светости и који ће бити председавајући и на овом заседању, истакао је да члан 63. Устава СПЦ омогућава Сабору да донесе пуноважне одлуке, које се подносе патријарху на увид. Да ће и пролећни Сабор радити „сасвим уобичајено, па ће моћи да доноси пуноважне одлуке од највећег значаја за Цркву” потврдио је медијима и владика шабачки Лаврентије.

Он је раније изјављивао да ће се највероватније расправљати и о променама чланова Синода, будући да крајем месеца истиче мандат свим његовим члановима, као и да је на Сабору да одлучи да ли ће у новом Синоду остати „један или два члана из претходног састава”. Предлагање чланова „црквене владе” спада у дужност патријарха, али будући да је он због здравственог стања одсутан, владика Лаврентије је објаснио да нове чланове може да предложи председавајући Синода, митрополит црногорско-приморски Амфилохије, или Сабор.

(/slika2)У јавности се највише говори да ће бити замењена двојица чланова Синода којима је мандат истекао прошле године – владика милешевски Филарет и епископ бихаћко-петровачки Хризостом, али се спекулише и са евентуалним сменама председавајућег митрополита Амфилохија и владике жичког Хризостома. Као потенцијални кандидати за нове чланове „црквене владе” незванично се помињу владика нишки Иринеј, далматински Фотије, захумско-херцеговачки Григорије, сремски Василије, али и епископ браничевски Игњатије и бањалучки Јефрем, који су понуду да уђу у Синод раније одбијали. До јавности су стигла и наговештавања да се митрополит Амфилохије слаже да се промене два члана Синода, као и да би владика бачки Иринеј и зворничко-тузлански Василије, иначе члан заменик у Синоду, подржали промену свих чланова овог црквеног тела.

Као једна од могућих тема помиње се и питање обнове светиња на Косову и Метохији која се обавља по Меморандуму из 2005. године. Владика рашко-призренски Артемије упутио је Синоду и свим архијерејима СПЦ писмо у којем истиче да је неопходно да Сабор буде упознат са налазом стручне комисије за пријем светиња, која је оформљена на основу одлуке Сабора из новембра прошле године, а утврдила је бројне неправилности у обнови.

Упркос томе што је Сабор пре само шест месеци умолио патријарха Павла да доживотно остане на светосавском трону, неки извори блиски црквеним круговима сматрају да би се питање избора новог патријарха могло бити покренуто и на овом заседању. Сабору су се обратили и учесници „свесрпског свенародног сабора” у манастиру Војловица, код Панчева, тражећи да Сабор спроведе своје одлуке у вези са изменама у литургијском служењу. Као могућа тема помиње се и тешко стање у Охридској архиепископији, али и расправа о Уставу СПЦ за Северну Америку, који неки извори блиски Патријаршији сматрају „неповољним за српску цркву у целини”. Не искључује се ни могућност да се поведе разговор о писму владике Григорија, које је, како је изјављивао овај епископ, стигло у јавност без његовог знања, а у њему су изложени многи проблеми који, по њему, притискају Цркву и доводе је у „ванредно стање”.

На званичном сајту СПЦ јуче је објављено да ће Сабор почети светом архијерејском литургијом, која ће бити служена у Саборној цркви. Заседање обично траје неколико дана, а у раду највишег црквеног тела учествују сви архијереји СПЦ.

Јелена Беоковић