Освета превареног ђувегије

Српска кумства су чувена. Ако се међусобно не поубијају, сведоци венчања и младенци остају доживотни, одани пријатељи. Приче се испредају и о погледима између кума и куме, па и о томе да ђувегија често ту умеша прсте. Сва срећа да је тако, јер се сад можемо похвалити да бар у нечему држимо корак са светом. О томе сведочи урбана легенда која се, наводно, одиграла у Клемсону, САД. А могла је, вала, лако и код нас.

Мит

Венчање младог америчког брачног пара протекло је како доликује. Свечано, отмено и што је најважније – обоје су рекли „да” пред свештеником. Иако је извесно да нико од присутних није могао ни наслутити бродолом који се спремао, многи од гостију касније су тврдили да се од почетка невоља могла намирисати у ваздуху.

Елем, весеље за 300 званица које су приредили младини родитељи одговарало је умереној српској свадби, али се „преко баре” сматрало правом фештом. У сваком случају, гости су сатима после венчања уживали уз пиће, храну и музику. Прасетине није било, већ којекаквих западњачких измотанција. А ни певаљку у минићу није баш могао да замени оркестар углађених момака. Ипак, добро су се држали.

У једном тренутку свирку је прекинуо расположени младожења. Узео је микрофон од певача и уз широк осмех обратио се званицама: „Желим да вам захвалим што сте увеличали овај диван догађај и што сте донели тако лепе поклоне. Зато сам одлучио да и ја дарујем вас. Испод сваког седишта налази се коверта коју би требало да отворите”.

Кад су сватови то учинили, имали су шта и да виде – фотографију младожењиног кума и младе на којој воде љубав. Несуђени муж сачекао је тренутак да неверица код званица прерасте у згражавање, те је, као да је наш, сочно и лепо опсовао „двојац” са слике.

Брак је поништио колико сутрадан, а његова освета била је вишеструка: ем је мирне душе гледао како младини родитељи плаћају 32.000 долара за пропалу свадбу, ем је пред најближима осрамотио и кума и жену која га је издала.

Чињенице

Ова урбана легенда није истинита, иако је од 1985. године, кад се појавила, до данас, објављивана у више северноамеричких новина и часописа. Као тачна, разуме се. Од почетка су постојале две верзије приче: у једној је преварен младожења, у другој млада. Последњи новински чланак у којем се препричава слична свадба објављен је 1995. године у „Чикаго трибјуну”. Од тада се мит, пресељењем на Интернет, шири светом.