Раме у повезу

Бол у рамену се налази на другом месту лествице бола, одмах после оног у леђима. Као најпокретљивији и веома истурен зглоб, раме је често изложено повредама. У неким случајевима до синдрома болног рамена доводи механичко хабање услед „претеране употребе” или пак директне повреде које настају при паду у кући, на улици, при спортским активностима, у саобраћајним удесима и слично – објашњава примаријус др Владимир Вуков,

доктор медицинских наука и научни сарадник Медицинског факултета у Београду, један од наших ретких хирурга чија су специјалност управо повреде и обољења рамена. Иако су услови рада и хоспитализације у Б згради Института за ортопедску хирургију и трауматологију Клиничког центра Србије, где је он начелник Одељења за хирургију рамена, далеко од европских стандарда, резултати лечења обољења и повреда овог региона повремено их надмашују.

То се нарочито односи на уградњу вештачког рамена, односно протезе (о чему се код нас веома мало зна), али и на неке друге оперативне и неоперативне методе које доприносе отклањању тегоба и што бољем опоравку овог зглоба. Са др Вуковим смо разговарали о мноштву узрока који могу да доведу до болова у рамену и начинима да се они превазиђу.

Уобичајена грешка

У почетку бол се јавља повремено, на одређени покрет, да би постепено бивао све чешћи и јачи у току ноћи, а покрети постајали све ограниченији. Узрок оваквих тегоба често је бављење неким занимањима која захтевају сталне поновљене покрете рукама, као и спортови у којима су руке нарочито ангажоване. Претерано оптерећење одређених тетива, лигамената или мишића којима раме обилује, могу у њему да изазову запаљење. Ипак, верујући да ће све само од себе проћи, код почетних тегоба људи ретко одлазе лекару, што је, наглашава др Вуков, велика грешка.

– Дијагностика синдрома болног рамена није једноставна баш због компликоване анатомије и структура које могу да буду захваћене запаљењем. Промене које су у почетку лоциране у једној тачки, временом се проширују на околину, тегобе се појачавају и лечење постаје све компликованије. Стога је неопходно правовремено се јавити ортопеду који ће да одреди терапију – упозорава наш саговорник.

Нестероидни антиреуматици у форми дражеја и гелова, који се најчешће прописују, нажалост, само ублажавају тегобе. Физикална терапија делује благотворно, али је обично дуготрајна и не гарантује потпуно излечење. Локалне инјекције одређених препарата кортикостероида за сада представљају најделотворније средство, али њихова примена захтева искуство и опрезност. Када описани начини лечења не дају резултате, неопходна је операција.

Протеза траје доживотно

Код људи средњег и старијег доба, директне повреде рамена најчешће настају при паду, и то преломи на горњем крају надлактне кости, такозваном хумерусу, који својим горњим крајем са лопатицом гради рамени зглоб. Овакву повреду увек прате бол и оток, а повређени не може да контролише покрете у рамену. Тада је најбоље одмах ставити руку у троуглу мараму обавијену око врата, с тим да подлактица буде савијена у лакту под углом од 90 степени, узети неки аналгетик и што пре се јавити дежурној трауматолошкој установи.

(/slika2)Једноставнији преломи, објашњава наш саговорник, лече се адекватном имобилизацијом, док они компликованији захтевају операцију и фиксацију специфичним материјалима.

– Ови други преломи рамена са више фрагмената и великим померањима, решавају се уградњом парцијалне протезе која траје доживотно. У светским ортопедским круговима уградња протезе код прелома на рамену се сматра изузетно деликатном, захтевном и ризичном операцијом, јер су резултати често лоши и непредвидиви. Међутим, двадесетогодишње искуство у нашем Институту, овај захват чини у великом проценту веома успешним.

Код млађих особа чешће долази до ишчашења раменог зглоба, што, с обзиром на врло осетљиве нерве и крвне судове у пазушној јами, захтева интервенцију ортопеда у болничким условима, а никако нестручне третмане разних костоломаца јер може да дође до повреде са парализом мишића рамена и немогућношћу покрета – каже др Вуков, додајући да чак многи спортисти после операције несметано настављају да се баве својим спортовима.

Код ишчашења малог зглоба на врху рамена који чини везу кључне кости са лопатицом, раме је деформисано, болно и делује као да је спало.

Прелом кључне кости  најчешће настаје на њеној слабој тачки – кривини у средњем делу. Осим кад је компликована, ова се повреда обично не оперише, што не важи за много ређе преломе лопатице, поготову кад је захваћена зглобна површина која мора да се хируршки реконструише.
Приликом пада на раме може да дође до повреде тетива мишића који учествују у подизању руке – до расцепа ротаторне манжетне рамена. Иако се овде ради о оштећењу меких ткива, а не кости, ова повреда спада у једну од најтежих, с изузетно деликатном дијагностиком и обавезном операцијом. Стручно искуство и иновативни приступ, вели др Вуков, у највећем броју случајева поврате пуне покрете рамена.