Лех Валенса „тезгари” код идејних противника

Од нашег дописника
Праг, 14. маја – Легендарни оснивач Солидарности, први посткомунистички председник Пољске Лех Валенса последњих година налазио се, по правилу, на страни либералних и проевропских снага у Пољској. Постао је чак и једна од узданица либералне владе Доналда Туска. Ових дана је, међутим, на свеопште изненађење, ступио у службу евроскептичке странке Либертас ирског милионера Деклана Ганлија.

Првог дана овог месеца Валенса, који је одувек важио за тврдо увереног Европљанина, иступио је на оснивачком конгресу у Риму ове странке која се припрема за изборе за Европски парламент, а као главну тачку програма има – не дозволити пролаз Лисабонском споразуму. Мислило се да је то био тренутни превид, једнократни „испад” који се Валенси неће поновити. Јуче је, међутим, постало јасно да тај ангажман има дугорочни карактер – Валенса ће иступити и на предизборним конвенцијама у Мадриду, Паризу, Даблину и самој Варшави. Пристао је без обзира на то што су га у Риму на нож дочекали пољски чланови Либертаса, национални, десни екстремисти с којима је у Пољској био досад на ратној нози, а који, иначе, упорно тврде да је он, у ствари, био издајица и сарадник тајне комунистичке полиције.

По владу Туска, која је Валенсу уздигла као антипод садашњем конзервативно-евроскептичком председнику Леху Качињском, овај Валенсин ангажман је нимало лак проблем. Покушава да се објасни да то Валенса, који узгред речено целог живота има финансијске проблеме, ради само за паре. А нису у питању ни мале суме. Према пољској штампи, за наступ у Риму добио је 50.000 евра, а за остала четири још укупно 100.000. Тиме је 65-годишњи Валенса обезбедио себи комфорну и безбрижну старост.

„Схватам да су му потребне паре и да хоће да их заради”, изјавио је министар спољних послова Радослав Сикорски. Тврди да председничка пензија од око 4.000 хиљаде злота (око 900 евра) није довољна. „Последица тога јесте да он мољака за финансијску подршку било од украјинских било ирских милионера”.

Валенса је крајем деведесетих, пошто је отишао у пензију убрзо после избора 1996. на којима је изгубио од Александера Квасњевског, био незадовољан пензијом коју је добио, па се демонстративно вратио на рад у бродоградилиште у Гдањску. Влада је потом брже-боље регулисала материјални положај бивших председника, али се та пензија показује као недовољна (Валенса живи доста активно и, изгледа, још помаже и неко од осморо деце, колико их има).

Сам Валенса одбацује да тиме што учествује као гост на скуповима Либертаса подржава антиевропски програм. „Срешћу се и с ђаволом да бих му рекао да има Бога, да волим Бога и да Богу, и поред свих својих грехова, припадам”, објашњава овај горљиви католик.

Милан Лазаревић