Фалсификат на телевизији

Током протекле две године, сликар Милан Циле Маринковић походио је српске галерије и музеје чак шест пута! Четири изложбе у Београду, једна у Сомбору, једна у Нишу. Сваки његов излазак на овдашњу сцену прати медијска свеприсутност чији је креатор понекад и сам Маринковић. За Цилета не важе стереотипи о уметничкој утишаности, изолованости. Циле воли да забавља, да се појављује, да се дружи, да подсећа на своје изложбе. Сматра да је медијска промоција неопходна и да не треба банализовати то "скретање пажње на себе".

"Ако неко толико ради и излаже, зашто бисмо то чинили невидљивим? Објављивање уметничке активности је веома важно и не мислим да је контрапродуктивно", вели сликар.

Повод последњем боравку у Београду средином новембра била је изложба радова на папиру Цилета Маринковића у Галерији Библиотеке града Београда.

Ликовно распевавање

"Свет испод шешира", како је насловио ову изложбу, указао се у познатом ватромету боја, драстичности призора, духовитости, дрскости, усковитланом, жустром потезу. Цилетови цртежи настају као кроки, као припреме за слику, које не морају директно да буду повезане са темом слике већ, музичким језиком речено, служе за распевавање. Ту су пастели, акварели, цртежи тушем, један колаж посвећен Софи Марсо. Мали пресек кроз деценије стваралаштва.

Циле Маринковић није од оних што цео дан проводе у атељеу. Напротив. Све настаје у покрету, све се упија напољу, у живости неодољивог Париза, динамици Београда, у људима тамо и овде. Тематски, то је константа Цилетове уметности. Интензиван колорит понекад настаје из доживљаја белине. Као када се, по доласку у Париз, населио у један стан близу Пикасовог музеја који је био сав бео. Купио је, каже, гомилу пигмента и сликао, а све уз зрачење енергије из оближњег љупког Пикасовог музеја.

Када је почетком ове године излагао у галерији Хаос, такође цртеже, Циле Маринковић је о стваралаштву у овом медију рекао:

"Моји цртежи су и скице и предлошци за уља на платну. Паралелно, док сликам, често се враћам цртежу. Као када писац дописује неке реченице. Моји цртежи настају у великим серијама и имам их заиста много. Често ми је било тешко да направим праву селекцију. Сећам се да је Михиз увек говорио да више воли моје цртеже него слике. Цртежи су можда увек некако искренији. Имао сам разне цртеже, инспирисане животом у париским арондисманима. Од Пигала до предграђа...".

Циле Маринковић је рођен у Београду 1947. године. Као дечак, редовно је посећивао атеље академског сликара Моме Мирића, од којег је добијао прве поуке из сликарства. Похађао је Уметничку школу у Шуматовачкој улици, уписао Академију ликовних уметности у Београду. Студирао је код Мирјане Михаћ, Младена Србиновића, Цуце Сокић у чијој је класи и дипломирао. Уметност овог сликара стасавала је на искуствима поп-арта 60-их година, и на делима представника овог правца међу којима водеће место припада Ендију Ворхолу или Џасперу Џонсу.

Корак напред

– Било је то време када су ми до руку долазили разни часописи и када је екипа поп-артиста већ стасала. У нашој земљи тада је још владало време соцреалистичке уметности и фасцинирала ме управо та чињеница што сам видео да постоје сликари који за своју уметност користе различите медије: фотографију, дизајн, филм. То ми је било врло блиско, будући да сам и сам размишљао у том правцу. Када сам пре пет година упознао Тома Веселмана, схватио сам да смо имали исте почетке, иако су ти сликари били доста старији од мене. Поп-арт је толико снажно деловао на мене да сам почео да се бавим и објектима и асамблажима. То сам углавном радио лети, јер на нашој Ликовној академији није био пожељан такав приступ.

Љубитељи уметности воле да имају Цилетова платна на зиду. Под условом да могу да плате. Најскупља продата слика, не крију Маринковићи, била је 25.000 евра. Цилета воле и фалсификатори. У то се сликар уверио сасвим случајно, приликом последњег боравка у Београду.

"Био нам је укључен телевизор, нека серија на РТС-у. Видео сам ’моју’ слику која није моја. Још су направили диптих од једне из 1976. године и друге из 1995. године! А ја знам и ко су власници те слике и сада се неко усуди да у кадру гледаног програма окачи фалсификат. Догађало ми се и да ми људи дођу са неком сликом да им потпишем, а ја видим да није моја", каже Циле.

После ове интензивне излагачке активности, неко време Циле неће излагати у Београду. Жели да припреми нешто сасвим ново. Да, као што каже, учини "корак напред".

Држимо га за реч.