Мајкл постао Михајло, славиће Ђурђевдан

Од нашег дописника
Бијељина – У семберском селу Батковић ових дана права мала пометња због Новозеланђанина Мајкла Кајта. Сам по себи долазак странца у ово питомо село надомак Бијељине не био ништа чудно, нити неоуобичајено, јер су мештани, с обзиром на велики број њихових земљака запослених у иностранству, навикли да с њима у посете или на одморе долазе и њихови пријатељи странци. Али Мајкл је одлучио да се у месној цркви крсти и преузме православну веру.

Најпре с неверицом, а потом са нескривеним одобравањем, Батковићани су примили ову вест која се брзином светлости проширила селом, а овај млади Новозеланђанин задобио је симпатије овдашњих мештана.

Сам Мајкл, помало збуњен због гужве која се направила око њега, каже да је пресрећан што је напокон испунио своју жељу, која је резултат дугогодишњег пријатељства са Златком Калабићем из Батковића, којег је упознао у Шведској, где обојица живе.

„Упознао сам Златка у Шведској. Дружећи се с њим и његовом породицом полако сам упознавао обичаје српског народа и православно веру. Што сам више сазнавао, све више сам те обичаје осећао као своје. Након толико година интензивног дружења, ја сам у срцу и души већ седамдесет посто био Србин. Пожелео сам да се крстим и хоћу да будем стопостотни Србин, што од данас јесам”, прича Мајкл, који је крштењем добио име Михајло, и кроз осмех додаје: „Сада ми је још само преостало да савладам српски језик који не говорим баш најбоље.”

Златко Калабић каже да је Мајкла упознао пре десет година у Шведској.

„Постали смо блиски пријатељи. Причао сам о свом родном крају и свом народу, а након неколико година пријатељства Мајкл је почео да долази са мном у моје родно село. Био је одушевљен овим крајем и људима, нашим обичајима, дружењима, славама... Пре три године упитао је мог оца да ли би му сметало да се крсти и узме наше презиме. У почетку смо сви били изненађени и нисмо били сигурни да ли Мајкл то мисли озбиљно. Објаснили смо му шта то значи, да је то велика одлука, али је он био све упорнији и, ето, тако смо ми данас добили трећег брата – Михајла Калабића. Шта да кажем? Свима нам је драго због тога”,  каже Златко Калабић.

Златково задовољство дели и Жељко Деспотовић, породични пријатељ Калабића, који је Мајклу био кум на крштењу.

„Са Златком и његовом породицом познајем се од детињства и тако сам упознао и Мајкла. Када ми је рекао да жели да се крсти и питао ме да му будем крштени кум, нисам размишљао ни тренутка. Пристао сам одмах. Мајкл је добар човек. Видео сам да је то његова искрена жеља, а кумство се не одбија”, вели Жељко.

И док се у Батковићу Мајклово крштење још препричава, он се припрема за повратак у Шведску, сада као Михајло Калабић.

„Враћам се срећан, али и са новим обавезама. Преузео сам и завештање, тако да ћемо моја породица и ја убудуће прослављати и крсну славу, а одлучио сам да то буде Ђурђевдан”, каже Мајкл – Михајло.