Браћа издала Мексиканце

Од нашег дописника
Вашингтон 15. маја – У једној од својих мутација вирус новог грипа пореметио је устаљене међунационалне односе у обе Америке. Мексико су у потпуни карантин убацила браћа на југу континента. А „Велики брат” на северу понашао се толерантно и са разумевањем. Уобичајени савезници опасали су Мексико изолационим омотачем, док је Вашингтон следио упутства Светске здравствене организације: није могуће затворити границе, то неће зауставити епидемију.

На ову чињеницу указује мексички новинар Леон Краузе који констатује да је домаћа митологија о нелојалном северном суседу пала у воду. Иако је ризик од заразе велики, Вашингтон је, како је то најавио Барак Обама приликом посете Мексику (неколико дана пре него што је вест о епидемији обелодањена), остао доследан новом тренду солидарности и добросуседских односа. Истина, било је и гафова: тако је потпредседник Џо Бајден саветовао својој породици да се не вози јавним саобраћајем, али је одмах под притиском морао да се извини. А градоначелник Њујорка Блумберг отпустио је своју блиску сарадницу због оцене да је „Мексико земља оружја, дроге, отмица и фаталних епидемија”.

На сасвим други начин понашала су се „наша браћа са југа”, оцењује Краузе. Перу, Еквадор, Аргентина и Куба обуставиле су летове са Мексиком чим је епидемија избила. Можда бисмо, рекли су неки у Мексику, и ми то исто учинили да је зараза потекла из неке од тих земаља.

Могла би, како заједљиво констатују мексички коментатори, и да се разуме Аргентина и њена председница Кристина Киршнер, која је и овако без свињског грипа суочена са великим проблемима. Најмање јој је сада, када земљом гаучоса влада грозница денге од које је оболело 20.000 људи, потребна још једна санитарна опасност. Напротив, управо јој је било потребно нешто што ће одвратити пажњу са домаћих проблема. А где ћеш бољу прилику од епидемије у Мексику. За то време Фидел Кастро лансирао је теорију завере сличну оним   скрчканим у некадашњим хладноратовским кухињама. Мексико је, по овој верзији, скривао епидемију како се не би отказала Обамина посета. Кастро тврди да је Мексико због госта из Вашингтона на жртвени олтар ставио животе многих људи.

Тек остаје да се испише историја о овој епидемији. Али и пре него што се то деси, Латиноамериканци су се, у једном, заувек обрукали. Реч је о одбијању „Национала” из Уругваја и „Сао Паула” из Бразила да дођу у Мексико и одиграју фудбалску утакмицу у Купу Либертадор. Нек се затворе границе, нек се додатно удари по земљи која је смлаћена наркотрафикантским обрачунима и економском кризом. Али ударити по фудбалу, то је у Латинској Америци неопростиво. 

За разлику од Јужне, Северна Америка не хаје за фудбал, а од грипа из Мексика већ је оболело више хиљада Американаца. Нису, ипак, суседски односи са Обамином посетом постали ружичасти. Десничари су, упркос научним сазнањима, тражили непробојне барикаде на граници дугој 3.000 километара. Обама им је одговорио да би то било као кад би затварали врата штале из које су коњи већ изашли на пашњак. Није, међутим, рекао да још није доказано где је зачета епидемија новог грипа. Неки указују да је вирус кренуо из Калифорније.

Али демонизација Мексиканаца стална је тема америчке деснице. Илегални туђинци, како их зове опседнути Лу Добс у својим свакодневним емисијама на Си-Ен-Ену, криви су за терор, дрогу, грип и одузимање посла грађанима Америке. Како би изгледао дан без Мексиканаца, приказано је на филму који Лу Добс очигледно није видео. Баште би биле неокопане, јагоде необране, улице прљаве, куће неизграђене, смеће непочишћено… Заразе би харале.