Без гужви за пасоше тек од Нове године

Када је пре нешто више од две недеље предала захтев за издавање новог пасоша, Београђанка Бранка Зеленбаба није ни претпостављала колико ће се ова једноставна процедура за добијање новог документа искомпликовати.

– Три пута су ме враћали са шалтера. Једне суботе шалтер је био затворен већ у 14.50, иако је радно време до 20 часова. Када је у пет ујутру наредног радног дана мој супруг дошао да у моје име преда потребна документа, био је чак 95. у реду, а сутрадан је у пола пет ујутро био тридесети... Све ове муке прошли смо само да бисмо предали документа, а онда су ме три пута враћали када сам дошла да подигнем исправу – каже Бранка Зеленбаба за „Политику”, ипак наглашавајући да и грађани понекад праве гужву без потребе.

Један од главних узрока незадовољства грађана који чекају у неком од редова испред шалтера за издавање докумената јесте „падање система”. О томе зашто се овај проблем јавља готово свакодневно у различитим службама за управне послове разговарали смо са Слободаном Недељковићем, начелником Управе за информационе технологије Министарства унутрашњих послова.

– Систем не пада, ми имамо тачну евиденцију прекида информационог система услед хардверске или софтверске грешке и она се забележи највише једном недељно. Проверавамо да ли је систем стабилан на глобалном нивоу. Догађа се да у шалтер сали полицијске станице у којој се врши обрада биометријских података дође до „пада”, али то није повезано са грешком у информационом систему, већ са појединачним случајевима који су често банални, на пример, неко закачи кабл на комуникационом уређају – каже Недељковић.

Према речима нашег саговорника, информациони систем у МУП-у је најсложенији у држави, софтвер региструје детаљне биометријске податке и процедура је врло сложена, те су повремени застоји разумљиви.

– Други проблем је тај што се налазимо на путу за добијање беле „шенген” листе, па смо „збили” издавање нових путних исправа у веома кратак рок, а то је логистички задатак који још ниједна држава није себи поставила. Ми упорно апелујемо на грађане да, уколико не планирају да путују, сачекају са израдом нових путних исправа, када гужве буду мање – истиче Недељковић.

Број грађана заинтересованих за промену путне исправе ове године, како објашњава наш саговорник, много је већи од уобичајеног, а због тога су капацитети МУП-а повећани за 30 одсто.

– Гужве су очекиване, али, због тешке економске ситуације, није могуће да се запосле нови људи. Због тога преквалификујемо, углавном, жене полицајце за обављање управних послова, како би се што ефикасније решио проблем са гужвама испред шалтера – тврди Недељковић.

Заказивање термина за добијање личних исправа путем Интернета би вероватно смањило број грађана у шалтер салама, али, како нам је објаснио наш саговорник, ни тај систем, који је већ примењиван, није се показао ефикасним, јер се дешавало да грађани закажу термин и једноставно се не појаве.

– Ми смо били принуђени да цивилизацијску норму ставимо испод практичне, како бисмо обрадили што више захтева у току дана. Ја разумем нелагодност грађана, свакако да није пријатно чекати на број и долазити два пута дневно, стајати у реду... Главни проблем је превелики број корисника који желе путну исправу за кратко време, а систем, због сложености процеса, не може да за то исто време одговори на толики број захтева – каже Недељковић, истичући да ова служба не добија апсолутно никакву надокнаду за оволики обим посла. То је урађено како би грађани на свом џепу што мање осетили промену исправа. А трошкови су, како тврди наш саговорник, огромни.

– Садашња цена је формирана тако да поткрепи само потребе израде документа, а сва скупа информатичка опрема неопходна за израду пасоша није урачуната у њу. Тренутно на узимању података од грађана ради 400 људи у једној смени, односно 800 радника укупно, и њихов рад, такође, није урачунат у цену документа – објашњава наш саговорник, додајући да радну снагу, између осталог, изискују и провере података и исправљање евентуалних техничких грешака.

Информациони систем може да обради око 5.000 захтева дневно, а највећи број захтева примљених у току једног дана био је око 6.500, али за добијање старих пасоша, а од када се издају нове исправе, рекорд је 5.500 докумената за један дан. Технологија стално напредује, а како каже Недељковић, да би се одржао корак, неопходна су константна улагања што у време економске кризе није нимало једноставно. Ипак, информатичка служба се труди да сваког месеца унапреди бар неки сегмент система и да што више осавремени ЈИС (јединствени информациони систем) који МУП користи.

– Надамо се да ће се ствари вратити у нормалне токове већ крајем ове или почетком идуће године. Слажем се да овакав систем рада, који се тренутно примењује, ствара веће гужве, али је ове године, приликом оваквог „удара” и великог броја захтева за замену исправа, једини могућ – тврди начелник Управе за информационе технологије.

Због тога Недељковић апелује на грађане да буду стрпљиви, јер ће им после уласка на белу „шенген” листу, због чега је израда савремених докумената неопходна, сви послови приликом којих се користе личне исправе бити вишеструко олакшани.

-----------------------------------------------------------

Службеници под видео надзором

Оно што највише брине грађане јесте свакако безбедност њихових личних података који се уносе у чип. Међутим, како тврди Недељковић, било каква злоупотреба је апсолутно немогућа. Провера идентитета се обавља два пута, приликом предаје захтева и при преузимању документа, а саме књижице се транспортују под пратњом. Снима се сваки корак који се направи у току израде исправа.

– Сви службеници који имају приступ подацима су под видео-надзором. Не постоји могућност да било ко промени унете податке, јер је софтвер направљен тако да се подацима не може манипулисати, а чип се након обраде закључава. Дакле, технологија је таква да не може да дође до фалсификовања пасоша или друге исправе – изричит је Недељковић.

Бранка Малиш