Јавне набавке на мети ревизора

Док српски порески обвезници још не знају ко је и како прошле године трошио новац из државне касе, норвешки могу да буду сасвим спокојни. Канцеларија државног ревизора Норвешке већ је завршила финансијску ревизију буџета за 2008. годину и извештај предала парламенту, а после неколико месеци маркирања ризика и планирања, већ контролише токове и трошење новца из овогодишњег буџета.

– Велики део посла биће завршен већ на јесен и чим влада у децембру предложи нови буџет и до средине јануара затвори овогодишње књиге, ревизија ће ући у завршницу. Ревизори ће већ до краја марта 2010. парламенту поднети извештај о завршном рачуну буџета за 2009. И тако укруг, већ двеста година – објашњавају Кнут Лијен и Бјорн Лангеруд из Канцеларије норвешког државног ревизора.

Протеклих недељу дана са својим колегама они су боравили у Београду као експертска подршка оснивању српске државне ревизорске институције, али и да би својим колегама помогли у последњим припремама за почетак прве државне ревизије нашег буџета која ће почети, како је најављено, у понедељак 18. маја.

Ако је судити по оцени норвешких стручњака да су српски државни ревизори одлично препознали и маркирали потенцијална ризична подручја у трошењу државног новца и добро испланирали предстојећу ревизију (што је основа за успешну контролу), они буџетски корисници који су са умишљајем правили грешке и трошили новац пореских обвезника мимо прописа и правила имају разлога за страх.

Мада ће се српски ревизори, како објашњавају, држати светог ревизорског правила да док траје контрола у јавност не износе и не коментаришу налазе, судећи по норвешком и искуству других земаља у којима је ревизија државних финансија уиграна, епицентар ризика је на пољу јавних набавки, али и у домену доделе разних донација, дотација и субвенција. Србија има још једну зону ризика. Непостојање евиденције имовине у власништву Републике, што је само по себи нерегуларно, а потенцијално би могло да буде извор и других нерегуларности, незаконитог управљања и коришћења овог државног ресурса.

Кад крајем августа или почетком септембра заврше ревизију, како то раде и Норвежани, и наши ревизори ће сачинити извештај и предочиће ће га у истом дану и парламенту и јавности.

– Канцеларија државног ревизора Норвешке са око 250 ревизора годишње обави једну финансијску ревизију буџета и 10–15 такозваних ревизија учинака којима се оцењују ефекти уложених средстава. Рецимо, у изградњу спортских хала, путева, набавку опреме. И то према према плану који се усваја за сваку годину. Истина, на сигнал новинара, стручне или шире јавности о незаконитом коришћењу државног новца, можемо обавити и ванредне контроле. Али не на сваки миг или новински текст. Политика Канцеларије је да су такве информације корисне, али да не могу трасирати путању ревизије – објашњавају Лангеруд и Лијен.

Они напомињу да у Норвешкој буџетски корисници ревизоре доживљавају као некога ко ради свој посао, тако да нису „неомиљени гост” у државним институцијама као у земљама у којима државна ревизија није пустила корене.

Државни ревизори у Норвешкој не предлажу санкције за прекршиоце. Сваке године открију грешке код двадесетак буџетских корисника којима је на располагању око десет одсто буџета. Највише примедби се односи на пропусте у јавним набавкама, интерној контроли, на неадекватно управљање, грешке у сравњивању рачуна... Извештај предају парламенту који онда притиска министарства да се исправе неправилности, а ревизори само проверавају и констатују да ли је то и учињено.

Ако је у неком министарству или подређеним дирекцијама и агенцијама било незаконитог трошења новца или других нерегуларности, одговорност за грешке, кажу, сноси министар.

А да ли је неки министар због налаза ревизора отишао са функције?

Једна министарка, присећају се, направила је грешку у рефундацији својих путних трошкова. Једном и за неки мали износ.

Међутим, не памте да је неко смењен због неког крупног пропуста. Али не зато што му се прогледало кроз прсте, већ зато што буџетски корисници већ двеста година знају да им неко стоји над главом и да ће њихова случајна или намерна грешка бити откривена.

Весна Јеличић

--------------------------------------------------------

Исти старт за све ревизоре

Док Државна ревизорска институција Србије муку мучи да за плату од око 60.000 динара привуче добре ревизоре са искуством, које приватне ревизорске куће плаћају и по неколико хиљада евра, у Норвешкој сви ревизори стартују са исте степенице.

– Када регрутујемо кадар са универзитета, они имају исте плате као и почетници у комерцијалној ревизији. Истина, у комерцијалној ревизији се брже напредује, па се и плате брже повећавају, али је Канцеларија државног ревизора привлачан и жељени послодавац за многе људе из приватног сектора. Ревизија у јавном сектору је занимљивија и пружа боље професионалне могућности – кажу Лангеруд и Лијен.

-------------------------------------------------------

У посети и приватним компанијама

Осим финансијском ревизијом буџета (републичких и локалних), Државна ревизорска институција Србије ће се позабавити и јавним предузећима и шкакљивим финансијама политичких партија, док је ревизија у Норвешкој децентрализована.

– Канцеларија државног ревизора Норвешке обавља финансијску ревизију на нивоу државе, не претреса финансијске извештаје политичких партија, а у државним компанијама бави се само корпоративном контролом, како би се утврдило да ли ресорни министар обавља своју улогу у складу са законом о јавним предузећима. Своје ревизоре имају и министарства и општине. Истина, кад Канцеларија државног ревизора контролише доделу и коришћење буџетских дотација, може покуцати на сва врата по вертикали – и општинска и приватних компанија – објашњавају Лијен и Лангеруд.