Европа ће помоћи Србији

Од нашег специјалног извештача
Лондон, 15. маја – Регион централне и источне Европе избегао је за сада најгоре последице текуће глобалне економске кризе која је задесила неке друге регионе у економском успону. Ипак, разлога за необуздани оптимизам нема. Незапосленост у региону још дуго ће расти, упркос стабилизационим програмима међународних и домаћих финансијских институција и нико поуздано не зна колико времена ће још проћи пре него што дође крај кризе која увелико мења правила међународног финансијско-монетарног поретка, упозорио је јуче Ерик Берглоф, главни економиста Европске банке за реконструкцију и развој на годишњем форуму те институције у Лондону.

Будуће инвестиције: пословне прилике у отежаним условима – основна је тема овогодишњем форума у чијем раду учествује и делегација Србије коју предводе министар Диана Драгутиновић и гувернер Народне банке Радован Јелашић. Уочи јучерашње седнице чланова Борда ЕБРД-а, гувернер Јелашић је у разговору за „Политику” истакао да је Србија правовремено покренула мере и акције за ублажавање економске кризе, коју не може да избегне нити да сама реши.

„Европа ће помоћи Србији и ту ЕБРД игра кључну улогу у настојањима да ојачамо темеље макроекономске стабилности. Ипак, претходно је неопходно да Европа пронађе средство, лек за решење кризе”, сматра Јелашић.

„Најгоре последице глобалне кризе јесу избегнуте у региону, па и у Србији, али ће у следећој години-две сигурно бити пуно изазова: новац ће бити скупљи, незапосленост ће расти, трансфер страног капитала биће мањи... али Србија има разлога да верује у до сада предузете макромере. Динарска ликвидност никада није била већа него у последњих шест месеци, повећана је и продаја динарских хартија од вредности трезора. Србија је прва у региону постигла такозвани Бечки споразум, са 31 од 34 стране банке које овде послују, да не дође до повлачења кредита који стижу на наплату ове и следеће године. Бечки споразум за Србију послужиће у наредном периоду као модел за преговоре са Румунијом, најављено је и са Мађарском, највероватније и Босном”, нагласио је јуче Јелашић.

Незванично, у ЕБРД-у у Лондону увелико се преговара и о новој могућности издавања динарских хартија од вредности.

Т. Вујић

---------------------------------------------------

Девизне резерве 11,5 милијарди долара

Укупне девизне резерве земље на крају априла износиле су 8,6 милијарди евра, односно 11,5 милијарди долара.

Девизне резерве Народне банке Србије су на крају прошлог месеца незнатно смањене, за 2,8 милиона евра и износиле су 8,11 милијарди евра (10,7 милијарди долара), а банака 549,6 милиона евра, саопштено је јуче из НБС.

У априлу је по основу нето откупа ефективног страног новца остварен прилив у девизне резерве Народне банке од 17,8 милиона евра, што је повећање од 10,2 милиона евра у односу на претходни месец. Такође, по основу коришћења кредита од Европске инвестиционе банке у девизне резерве се слило 12,7 милиона евра.

Из девизних резерви Народне банке, којима се обезбеђује покривеност новчане масе (М1), у априлу је исплаћено 21,7 милиона евра по основу обавеза према инокредиторима. Поред тога, банке су повукле 16,9 милиона евра издвојених по основу обавезне резерве.

Како се наводи из НБС, обим реализоване трговине девизама на међубанкарском девизном тржишту забележио је у априлу највиши ниво од почетка године од 783,2 милиона евра и био је за 314,1 милион евра виши него у претходном месецу.

Дневне осцилације курса динара су у току априла биле умерене, тако да Народна банка није интервенисала и курс се у потпуности формирао под утицајем тржишних фактора на основу непосредне међубанкарске трговине.

Динар је у априлу номинално депрецирао према евру за 0,5 одсто.

Б. Д.