Роје се хотелске звездице

Од 51 хотелa у Београду, њих пет – „Хајат риџенси”, „Александар Палас”, „Златник” у Земуну, „Континентал Београд” и „Президент” у Ковилову – могу да се подичи са пет звездица. Два хотела – „Зира” и „Мистер президент” – су у процесу категоризације за добијање ранга од четири звездице, док је 45 објеката у којима најчешће одседају туристи већ категорисано. Престоница ће, према најавама власника, до краја године бити богатија за још два луксузна здања – „Метропол Палас” и „Сплендид”. Улепшавање „Југославије” и хотела „Путник” је у току и кад буду добили нови сјај и отворили своја врата, на листи градских хотела већина њих биће високе и средње категорије. У престоници, дакле, за сада има и 12 здања са четири звездице, док их је највише, 26, са три, а постоји и осам који припадају другој категорији. Хотела са једном звездицом већ извесно време нема. Када се број ових објеката преведе на језик соба и кревета добија се податак да евентуални гости главног града могу да рачунају на 4.090 соба, или 6.194 лежаја.

Према статистичким подацима којима располаже Туристичка организација Београда, у односу на март минуле године број туристичких посета повећао се за 12 одсто. Страним туристима су најинтересантнији били хотели са четири звездице. Укус домаћих гостију нешто је скромнији, тако да су углавном бирали хотеле који броје три звездице.

Према мишљењу Томаса Павловића, генералног директора хотела „Холидеј ин”, и председника Организације за унапређење хотелијерства и гастрономије Србије, пре свега потребно је успоставити одговарајуће стандарде.

– Број хотела у Београду је довољан, али доста капацитета не испуњава савремене стандарде. Постојећа категоризација датира још из 1994. године и увелико је превазиђена. Не постоји дефиницаја Интернета, а пажња се посвећује помоћним просторијама, што је апсолутно небитно за госта – објашњава Павловић.

Правила о категоризацији су јасна и стриктна, али се углавном односе на ширину ходника, број квадрата и противпожарне излазе, а не на опремљеност и квалитет. У престоници се јавља потпуно нов феномен –ван строгог центра се граде хотели, а њихове газде уопште не желе да их категоришу.

Оно што престоници заиста недостаје јесте одговарајући хотел економске класе. Под њим се подразумева да се госту, по правилу пословном човеку, не наплаћују услуге које не користи. То значи да овакви објекти не пружају услуге рум-сервиса, ресторана, у собама нема мини-бара, док угоститељи у потпуности прате потребе госта који је у престоницу дошао због посла.

(/slika2)– Уколико би постојећи капацитети били квалитетно стандардизовани, онда би главном граду недостајало свега неколико хотела. Овај посао је много боље обављен у земљама региона, као рецимо у Загребу који је доста мањи од наше престонице – оцењује Томас Павловић, додајући да је стручни кадар битан проблем овдашњег хотелијерства. Да би персонал био способан да одговори светским захтевима и стандардима, вели Павловић, неопходна је обука коју ће спровести стручњаци из иностранства.

У Министарству економије и регионалног развоја истичу да на светском туристичком тржишту не постоје јединствени стандарди квалитета уређења, опреме и услуга у смештајним објектима, па их свака земља прописује у складу са националним законодавством. Редовне контроле угоститељских објеката за смештај које се односе на испуњавање прописаних услова обављају се два пута годишње, истичу у овом министарству, док се контроле наплате и уплате боравишне таксе обављају на свака три месеца.

Како каже Стојан Аризановић, помоћник министра економије, стандарди квалитета услуга у области угоститељства који су код нас прописани, у највећој мери су усаглашени са стандардима земаља ЕУ.

– До краја априла дежурна служба туристичке инспекције у Београду примила је укупно 152 пријаве незадовољних грађана, корисника угоститељских услуга. Пријаве се углавном односе на неправилности у вези са исхраном и пићем, али и на бесправни рад, неиздавање рачуна и слично, као и на буку која није у надлежности туристичке, већ еколошке инспекције, док је примедби ретко кад било на рачун неправилности смештаја у хотелима – објашњава Аризановић.

Када је реч о потребним инвестицијама, постоје опречна мишљења. Тако у Туристичкој организацији Београда сматрају да престоници највише недостају хотели високе категорије.

– Тренутни капацитети би у случају неког великог конгреса могли да приме око 3.000 гостију, док би сваки већи конгрес са, на пример пет, шест хиљада учесника било немогуће одржати – сматра Јасна Димитријевић, директорка ТОБ-а.

Њено мишљење, међутим, не дели Томас Павловић, који каже да Београду нису потребни додатни хотели са пет звездица.

– За наше тржиште то би било превише и могли бисмо да доживимо оно што се зове „варшавски синдром”, односно да изградимо превише елитних хотела у којима не би имао ко да одседа. То се догодило у главном граду Пољске, где је дошло до великог несклада између понуде и тражње па су, да би како-тако радили, луксузни хотели морали да спусте цене што је довело до поремећаја на тржишту – тврди Павловић.

У развијеним земљама се, ипак, све више заборавља на категоризацију звездицама – циљ хотелијера једа направе што атрактивнији такозвани бутик или лајфстајл хотел. Акценат у том случају није на луксузу, већ на томе да се посетиоцу понуди непоновљив доживљај у амбијенту који су осмислили реномирани креатори. Иако су такви хотели „са душом” последње две деценије прави хит у свету, „МистерПрезидент” у Карађорђевој улиципрви је и једини наш хотел тог типа. Свака соба овог хотела представља председнички апартман неког од светских лидера.

Д. Вукотић – М. Бракочевић

-----------------------------------------------------------

Девет уговора са „Универзијадом”

Београд ће почетком јула постати домаћин великом броју иностраних туриста због одржавања 25. Универзијаде. Учесницима овог спортског такмичења биће на располагању 10.000 лежајева у Универзитетском селу, док ће остали званичници, гости и пратиоци спортиста моћи да бораве у градским хотелима. Предузеће „Универзијада 2009” пре неколико дана потписало је уговор са хотелом „Хајат риџенси” у којем ће моћи да одседну ВИП званичници. На листи хотела који имају склопљен уговор за овим предузећем налазе се и „Континентал Београд”, „Ин хотел”, „Рекс”, „Москва”, „Хотел Н”, „Србија”, „Парк” и „Холидеј ин”.

М. Р. Б.