Гусле су реч, језик и памћење

Врбас – Пре него што је почео да сриче прва слова, још као петогодишњак, Ђорђије Копривица научио је да „удара“ у гусле и знао да уз њихов звук течно отпева неколико епских јуначких песама. Већ као ђак првак почео је да наступа на школским приредбама и у разним другим пригодама у родним Бањанима, недалеко од Никшића, а понајчешће на сеоским прелима.

Ђорђије се пре десетак година и професионално посветио гусларству. Освојио је до сада мноштво награда и признања на разним фестивалима – поред осталог, шест пута био је првак Југославије, а три пута проглашаван за најбољег гуслара Србије. Објавио је неколико десетина врло тиражних аудио и видео записа, две запажене збирке поезије. Готово да нема кутка на кугли земаљској, насељеног Србима у иоле већем броју, у којем овај гуслар није проносио дух, снагу и ехо нашег богатог епског наслеђа и традиције православља.

– Иако су гусле у једном периоду биле неправедно запостављане, стоички одолевају. Оне су везивно ткиво нашег постојања, наша реч и језик, снови и памћење. Ко уме да их слуша отвореног ума и душе схватиће да оне нису само музички инструмент, већ поглед на свет и начин размишљања, филозофија која нам је по свом облику најближа и најчистија – прича за „Политику“ Ђорђије Копривица, који је добар део своје гусларске каријере подредио хуманитарном деловању: пре неколико година, током двомесечне турнеје по САД и Канади, прикупио је од наших земљака 100.000 долара за децу из Херцеговине која су у минулом рату остала без једног или оба родитеља. Није заборављено ни његово доброчинство, после једне хуманитарне турнеје по Аустралији, када је приложио 45.000 аустралијских долара за изградњу Дома Светог Василија Острошког у Никшићу.

Посебно се посвећује раду са младима, па је тако пре неколико година основао и школу гусала у Београду, која тренутно има 39 полазника. Предавачи на том својеврсном „колеџу епике“ су неколицина наших реномираних гуслара, етномузиколога, историчара, као и професора српског језика и књижевности.

П. К.