Видимо се у он-лајн свету

Виртуелно дружење, али и игрице које захтевају да сте стално на Интернету, саставни су део живота, тако да се свакодневно повећава време које се проводи испред компјутера.

Скоро да нема људи који нису чули за неки од сајтова намењених дружењу, само се разликују њихова мишљења о виртуелној заједници.

Тако студент економије Верица Рангелов каже да свакодневно проводи много времена испред компјутера, али њена страст нису сајтови за виртуелно дружење већ популарна „травијан игра”.

– У почетку сам страшно била против тога док ми мој младић није објаснио правила ове стратешке игре. Сада сам гора од њега. Непрестано проверавам шта се дешава у мом виртуелном царству. Наиме, градите своје село, дате му име, стварате војску, складиштите жито… и, другим речима, освајате свет. А да бисте били успешни, стално морате да проверавате да ли вас неко напада. Чему то? Па сјајна је за развијање стратегије и вежбање стрпљења – објашњава Рангелова.

Марко Илић, студент филологије, објашњава да је виртуелно дружење постало саставни део његовог живота, а своје профиле има и на Фејсбуку и на Мајспејсу.

– Предност оваквог дружења је у брзини комуникације јер немам времена да се свакодневно виђам с пријатељима, а овако сам стално с њима у контакту. Шаљем поруке и фотографије, гледам слике својих пријатеља, укључујем се у различите групе. Не мислим да је то отуђење већ сјајна ствар која вам омогућава да сте у контакту с људима до којих вам је стало, али и да упознате неке нове – објашњава Илић.

Међутим, има и оних који се не слажу са оваквим размишљањима.

Дијана Петровић, студенткиња Факултета примењених уметности, каже да овакав облик дружења није добар упркос предностима брзине комуникације. – Немам профил ни на једном сајту. Када желим да чујем своје пријатеље телефонирам им. Иако сам свесна да је комуникација преко глобалне мреже јефтинија и бржа, не желим да будем део свега тога. На шта ће се онда свести наше дружење – на компјутер? Не, то не желим јер је контакт уживо незаменљив – објашњава Петровићева.

Насупрот њој, Ивана Стојановић, правница по струци, каже да јој је дан незамислив без виртуелне комуникације, а и члан је Јовила, виртуелног града.

– Свакодневно сам на Фејсу, имам много пријатеља, а и пронашла сам неке људе које годинама нисам видела, који су у иностранству. А Јовил је моја највећа занимација. Направите свој виртуелни лик, свој стан и буквално живите живот. Имате мапу по којој се крећете, одлазите у град и кафиће, срећете и упознајете друге људе из читавог света и с њима размењујете различита искуства. Приватност је загарантована јер свако има свој надимак, а свој идентитет можете да откријете, ако желите, својим пријатељима. Има ту различитих сцена, када се у кафани сретну, на пример, Србин и муслиман из Босне и провале одакле су. Тада видите да за неке од њих рат још траје. Но, углавном су занимљива дружења – објашњава своју посвећеност Интернету Стојановићева.