Vidimo se u on-lajn svetu

Virtuelno druženje, ali i igrice koje zahtevaju da ste stalno na Internetu, sastavni su deo života, tako da se svakodnevno povećava vreme koje se provodi ispred kompjutera.

Skoro da nema ljudi koji nisu čuli za neki od sajtova namenjenih druženju, samo se razlikuju njihova mišljenja o virtuelnoj zajednici.

Tako student ekonomije Verica Rangelov kaže da svakodnevno provodi mnogo vremena ispred kompjutera, ali njena strast nisu sajtovi za virtuelno druženje već popularna „travijan igra”.

– U početku sam strašno bila protiv toga dok mi moj mladić nije objasnio pravila ove strateške igre. Sada sam gora od njega. Neprestano proveravam šta se dešava u mom virtuelnom carstvu. Naime, gradite svoje selo, date mu ime, stvarate vojsku, skladištite žito… i, drugim rečima, osvajate svet. A da biste bili uspešni, stalno morate da proveravate da li vas neko napada. Čemu to? Pa sjajna je za razvijanje strategije i vežbanje strpljenja – objašnjava Rangelova.

Marko Ilić, student filologije, objašnjava da je virtuelno druženje postalo sastavni deo njegovog života, a svoje profile ima i na Fejsbuku i na Majspejsu.

– Prednost ovakvog druženja je u brzini komunikacije jer nemam vremena da se svakodnevno viđam s prijateljima, a ovako sam stalno s njima u kontaktu. Šaljem poruke i fotografije, gledam slike svojih prijatelja, uključujem se u različite grupe. Ne mislim da je to otuđenje već sjajna stvar koja vam omogućava da ste u kontaktu s ljudima do kojih vam je stalo, ali i da upoznate neke nove – objašnjava Ilić.

Međutim, ima i onih koji se ne slažu sa ovakvim razmišljanjima.

Dijana Petrović, studentkinja Fakulteta primenjenih umetnosti, kaže da ovakav oblik druženja nije dobar uprkos prednostima brzine komunikacije. – Nemam profil ni na jednom sajtu. Kada želim da čujem svoje prijatelje telefoniram im. Iako sam svesna da je komunikacija preko globalne mreže jeftinija i brža, ne želim da budem deo svega toga. Na šta će se onda svesti naše druženje – na kompjuter? Ne, to ne želim jer je kontakt uživo nezamenljiv – objašnjava Petrovićeva.

Nasuprot njoj, Ivana Stojanović, pravnica po struci, kaže da joj je dan nezamisliv bez virtuelne komunikacije, a i član je Jovila, virtuelnog grada.

– Svakodnevno sam na Fejsu, imam mnogo prijatelja, a i pronašla sam neke ljude koje godinama nisam videla, koji su u inostranstvu. A Jovil je moja najveća zanimacija. Napravite svoj virtuelni lik, svoj stan i bukvalno živite život. Imate mapu po kojoj se krećete, odlazite u grad i kafiće, srećete i upoznajete druge ljude iz čitavog sveta i s njima razmenjujete različita iskustva. Privatnost je zagarantovana jer svako ima svoj nadimak, a svoj identitet možete da otkrijete, ako želite, svojim prijateljima. Ima tu različitih scena, kada se u kafani sretnu, na primer, Srbin i musliman iz Bosne i provale odakle su. Tada vidite da za neke od njih rat još traje. No, uglavnom su zanimljiva druženja – objašnjava svoju posvećenost Internetu Stojanovićeva.