Nova Aleksandrija

Ako je Internet nesumnjivi tehnološki, ekonomski i u krajnjem ishodu civilizacijski fenomen, sve to je još u većoj meri njegovo najuspešnije čedo – Gugl.

Kao „mreža svih mreža”, sistem koji povezuje milijardu i kusur svetskih kompjutera, od velikih „servera” do minijaturnih „netbukova”, Gugl je sredstvo da se toj mreži pruži smisao: da se u eksplodirajućem univerzumu podataka, čije je kvantifikovanje podjednako besmisleno kao i brojanje zvezda u vedroj noći, dobiju korisne informacije.

Od Interneta ne bi bilo vajde da nije „pregledača” („internet eksplorer”, „fajrfoks”, „safari”, „opera”, „hrom”...) koji nam otvaraju vrata digitalnog sazvežđa, a još u većoj meri da nije „pretraživača”, kojih takođe ima mnogo, ali se jedan izdvaja – „gugl”.

Gugl je – od ideje razrađene u istraživačkom projektu dvojice studenata Stanford univerziteta, Larija Pejdža i Sergeja Brina, a koju su bezuspešno nastojali da prodaju za milion dolara nekoj od već etabliranih firmi iz Silicijumske doline – za manje od deceniju postao najveći poslovni i medijski uspeh našeg vremena. Kompanija koja danas zapošljava nešto više od 20.000 ljudi, i godišnje obrće više od 20 milijardi dolara, od čega joj kao čist profit ostaje više od četiri milijarde, između ostalog je stekla i titulu najpoznatijeg globalnog brenda, postavši i svakodnevica svakog korisnika Interneta i neizostavni deo takozvane „veb kulture”.

Gugl je, uz to, i najkonkretniji dokaz koliko se svet drastično promenio za poslednjih deset godina, a da tu promenu, uzimajući je „zdravo za gotovo” i polako joj se prilagođavajući, gotovo da nismo ni primetili.

O dometima Gugla možda najviše govori njegovo poređenje sa Aleksandrijskom bibliotekom, kao prvim pokušajem da se na jednom mestu sumira celokupno tadašnje svetsko znanje. Gugl je najnovije nastojanje da se to isto učini sa sadašnjim. Naravno, mnogo uspešnije.

Gugl je počeo u januaru 1996, rekosmo kao studentski rad, u kojem su pomenuti Lari i Sergej proveravali svoju hipotezu i svoj algoritam koji je veb-stranice koje se pojavljuju kao rezultat pretrage (a Internet je imao programe za pretraživanje i pre Gugla), rangirao ne po broju poseta, nego po njihovim vezama sa drugim stranicama. Pokazalo se da su bili u pravu – rezultati su zaista bili relevantniji.

Dvojica studenata onda napuštaju fakultet pre nego što su stekli diplome, i, uz pomoć preduzetničkog kapitala investitora koji su imali sluha za značaj njihove ideje, opet i jednoj garaži u Silicijumskoj dolini sunčane Kalifornije, odakle su se ispilile gotovo sve ključne inovacije informatičke ere, u septembru 1998. osnivaju korporaciju. Ukupna početna investicija iznosila je 1,1 milion dolara.

Danas je reč Gugl, inače pojam izveden od reči „gugol”, koja je pojam za cifru koja posle jedinice ima još sto nula, postala glagol u standardnim rečnicima engleskog jezika i znači pretraživanje na Internetu.

Posle velikih obećanja i još većih razočarenja u potencijale Internet ekonomije tokom devedesetih, kada su mnoge „dot.kom” kompanije prvo uzletele, a onda sa treskom prizemljile, Gugl je prvi koji je napravio fascinantno uspešan poslovni model zarađivanja na svetskoj mreži.

Gugl, naime, analizira sve što njegovi korisnici traže na Internetu, i na osnovu toga diskretno, uz željene rezultate, sa strane plasira i „kontekstualne oglase”, dakle ponude koje su automatski usklađene sa interesovanjima korisnika Interneta.

Ali, premda je zvanična misija korporacije „da organizuje informacije sveta i učini ih univerzalno dostupnim i korisnim”, a moto „Ne čini zlo”, Gugl je poslednjih godina sve kontroverzniji i stiče reputaciju istinskog „Velikog brata”.

Naime, sve što od Gugla naoko besplatno dobijemo, plaćamo – svojim ličnim podacima. Gugl sve naše upite, a koji su, razume se, ogledalo naših interesovanja, namera, želja, strahovanja – čuva na hiljade servera u svom „Guglpleksu”, analizira i na neki način prodaje oglašivačima.

Takvih pretraga je na milijarde dnevno, pa tako, link po link, Gugl u stvari postaje posednik velike „baze naših namera”. Sa svojim programom za elektronsku poštu Gmail, sa sajtom za razmenu video-zapisa Youtube, sa Chrome pretraživačem, Gugl o nama zna toliko da ono što o nama eventualno prikupljaju tajne službe liči na dečiji vrtić.

Uz pomoć Google Earth servisa, možete danas da iz svemira osmotrite svoju kuću, StreetView vam omogućava da u svetske velike gradove putujete sedeći kod kuće i mnogo toga još.

Kako navodi jedan nemački profesor, ako se danas preko Gugla raspitujete o testu za trudnoću, za devet meseci ćete preko Gugla dobiti ponudu za dečije pelene, a za šest godina savete u koju školu da ga upišete.

Ali to je samo nova potvrda starog pravila da za sve što se dobije, mora nešto i da se da.