Први пут, најтежи пут

"Ако добијем то посебно признање сваког другог месеца моћи ћу да снимим нови филм", био је коментар Младомира Пурише Ђорђевића, филмског редитеља и сценаристе на вест да се налази на списку кандидата које је Комисија Министарства културе предложила за "националне пензије"... Прашина која се јуче подигла због доживотног месечног примања у износу од 50.000 динара, које ће пензионисани уметници примати на своју постојећу пензију, последица је објављеног списка у једним дневним новинама са 265 имена уметника које је предложила Комисија Министарства. Међутим, спекулације изнете у истом листу да Уредба о додели посебних признања уметницима за врхунски допринос националној култури није "прошла" на седници владе није истинита, потврђено је јуче "Политици" из Министарства културе.

Наиме, Ивана Стефановић, државни секретар Министарства културе за "Политику" је најодлучније демантовала писања штампе да је предлог Комисије са именима уметника повукао министар културе Војислав Брајовић. Она је објаснила да министар није у земљи и да се сам веома залагао и подржавао рад Комисије да што пре донесе ту важну одлуку.

Материјал, како је рекла Ивана Стефановић, није био на седници владе из техничких разлога и доћи ће на ред већ током првог следећег заседања.

– Предлог Комисије, иза кога стоји и министар Брајовић, прошао је све инстанце у влади и највероватније ће га она, не чекајући редовну седницу у наредни четвртак, усвојити телефонским путем. Разлог за журбу је тај што би према Уредби владе, којом је регулисано питање посебних признања заслужним уметницима, исплата средстава требало да почне у децембру ове године. Свако померање рока ишло би на уштрб уметника, али и правило компликације техничке природе, јер би средства намењена за то морала да буду враћена у буџет – објаснила је Стефановићева.

Списак са именима 265 уметника које је Комисија одабрала за "националну пензију" чувао се у најстрожој тајности у сефу Министарства културе а "процурио" је у јавност, како се нагађа, вероватно умножавањем примерака потребним за владину седницу.

Неки од наших саговорника који нису званично желели да коментаришу листу предложених кандидата за "националне пензије", сматрају да је читав поступак доделе требало другачије организовати. Уместо што су, већ готови, предлози стизали на увид комисији, одређивање критеријума на основу којих би заслужни уметници били бирани за националне пензије требало је да буде задатак за стручну комисију.

Како смо још чули од наших јучерашњих саговорника, поједини уметници већ су проследили жалбе Министарству културе а реакције, иако још увек ништа није коначно, крећу се од наде до изневерених очекивања.

Песник Алек Вукадиновић био је непријатно изненађен када своје име није угледао на поменутом списку. Замољен за коментар, за "Политику" је у неверици изјавио да му све ово "изгледа као хорор и граничи се са невероватним".

– Добитник сам апсолутно свих могућих признања за песничко стваралаштво а моја поезија деценијама слови за једну од најзначајнијих у нашој култури. Мом опусу су била посвећена три симпозијума и три научна зборника, а иза себе имам огромну библиографију, дела преведена на бројне језике која су увршћена у 60 светских енциклопедија и лексикона – рекао је Вукадиновић.

Иако ће се о новим кандидатима за пензије одлучивати сваке године, то није утеха за познатог песника. Већ довољно огорчен одлуком Комисије, Вукадиновић више не жели да конкурише следеће године за ово новчано признање, иако његова садашња пензија износи свега 12.000 динара. Током јучерашњег дана, он је већ поднео жалбу Министарству културе подносећи на увид и своју комплетну документацију.

Јован Ћирилов, који је међу уметницима предложеним за "националну пензију", изјавио је за наш лист да није сасвим упознат са читавом листом коју је одредила комисија, и додао да је утешно што ће следећих година бити организован исти конкурс, као врста "поправног", за исправку увек могућих грешака. Тако ће, према његовим речима, за "националне пензије" бити предложено још заслужних и значајних уметника.

Саша Панчић, председник Удружења ликовних уметника сматра да такозване националне пензије представљају фантастичан потез државе јер на добитку неће бити само они којима ће ово високо признање отићи у руке, већ и читава струка.

– Комисија се свакако руководила биографијама наших заслужних уметника, а логично је да су се и академици нашли у тој групи. Задовољан сам што то није коначан списак и што ће се, бар према обећању челника Министарства културе, ова пракса наставити и идућих година. Надам се да ће сви велики уметници доћи на ред. Суштина је да ово високо признање заправо подиже углед еснафа – каже Панчић.

Међутим, поједини сликари који нису желели да се њихово име нађе у новинама, сматрају да не заслужују сви уметници са списка новчану помоћ јер их већ дужи низ година нема на културној сцени града. Такође, наши саговорници сматрају да нису све струке подједнако заступљене и да, на пример, на списку Комисије нема архитеката, дизајнера, ентеријериста. Наиме, ово признање су свакако заслужили Олга Јеврић, Цуца Сокић, Душан Оташевић, али и Милош Шобајић, Дадо Ђурић, Синиша Вуковић којих нема на листи заслужних. Наши саговорници још сматрају да Комисија није требало да разматра академике јер они од државе већ добијају новчану надокнаду, док поједини аутори који су задужили нашу културу живе на ивици беде.

Позвали смо и академског сликара Александра Луковића Лукијана који би, према одлуци Комисија, требало да добије новчано признање за врхунски допринос националној култури. Наш реномирани уметник чија се дела налазе готово у свим антологијама српског сликарства био је пријатно изненађен овом "чашћу" које му је држава указала јер, како признаје, ова новчана помоћ ће му добро доћи пошто данас прима свега два пута по 12.000 динара, иако је 25 година био професор Београдског универзитета.

– У социјализму, здравство, просвета и култура увек су били на најнижем нивоу и у та тешка времена нисте смели ни да се буните, ни да штрајкујете. Ово високо признање значајно ће допринети српској култури јер данас уметници из свог џепа креирају културну политику града – тврди Луковић и додаје:

Добро је да се неко сетио да награди уметнике и жао би ми било да се ова идеја не реализује, закључује наш саговорник.

--------------------------------------------------------------------------

И неки други критеријуми

– Ни са једног списка писаца у Србији, заснованог на врхунским уметничким, естетичким критеријумима не би могло, ни смело да буде изостављено име песника Алека Вукадиновића, на пример, каже за "Политику" књижевница Душка Врховац, коју је Удружење књижевника Србије предложило за високо национално признање са још 43 колеге писца.

Понадавши се да ће овом иницијативом Министарство културе повратити углед сталешким удружењима, Душка Врховац нам каже да списак који је коначан, бар кад је о српским писцима реч, није испунио уметничке критеријуме већ да мирише на неке друге, већ познате, а који нису засновани само на уметничким вредностима.

– За мене лично, чињеница да су ме писци, дакле колеге, уз све разлике у мишљењима и поетикама сврстале међу оне чији је врхунски допринос српској књижевности и култури неспоран, важнија је од броја новчаних надокнада којима Министарство располаже, и утицаја могућих неуметничких критеријума који код нас о новцу одлучују чешће него уметнички.

--------------------------------------------------------------------------

Средства као ограничење

Књижевник Михајло Пантић, један од девет чланова Комисије Министарства културе која је влади предложила списак од 256 заслужних уметника, с огорчењем је изјавио Танјугу да је медијским спекулацијама у неколико девалвирана та лепа идеја. "Захваљујући њој први пут у историји српске културе заслужни уметници могу спокојно да живе своју старост", рекао је Пантић, истакавши да би, да је могао, то звање предложио за њих 2.000.

--------------------------------------------------------------------------

Биће објављено…

Влада Републике Србије донела је Решење о додели посебних признања уметницима за врхунски допринос националној култури у Републици Србији. Ово решење, са именима уметника којима је прознање додељено, биће објављено у наредном Службеном гласнику Републике Србије, као и у дневном листу "Политика", саопштило је јуче после подне Министарство културе.