Уставне жалбe због маратонских суђења

Мада не зна када ће се завршити парница коју већ 31 годину води пред Општинским судом у Гучи, а да ни првостепени поступак није окончан, Видоје Јанковић из Гуче добио је бар делимичну сатисфакцију. Уставни суд Србије усвојио је недавно његову уставну жалбу и потврдио да му је због неажурности тамошњег суда повређено право на суђење у разумном року.

– Од увођења уставне жалбе октобра 2006. па до средине априла ове године приспело је 2.465 жалби. Четвртина жалби поднесе се због права на суђење у разумном року. Чињеница је да је уставна жалба постала реално правно средство за заштиту људских слобода и права, али не само због броја поднесака. Тек крајем године ћемо моћи да оценимо колико је то постало ефикасно и делотворно правно средство, али можемо бити задовољни и досадашњим извештајима Савета Европе који је позитивно оценио што је УСС постао оперативан и у кратком року од конституисања почео да одлучује о жалбама. До сада смо решили 568 жалби, или 23,5 одсто. У меритуму су решене 92 жалбе, односно 28 смо усвојили, а 64 одбили – каже Боса Ненадић, председница Уставног суда Србије.

Утисак је да је број одбачених уставних жалби упадљиво већи.

– То значи да неке жалбе не испуњавају процесне претпоставке. Уставном жалбом могу се штитити само уставна права и слободе уколико су их повредили државни  органи или организације које врше јавна овлашћења и тек ако су исцрпљена сва претходна правна средства. Неки грађани оспоравају и акте других доносилаца, па жалбе улажу и против одлука етичких комитета, судова части и слично, али такве жалбе су недопуштене – истиче Боса Ненадић.

Понекад грађани прескоче процедуру и директно се обрате Уставном суду, а да нису исцрпили претходна правна средства пред редовним судовима или државним органима, што је још један разлог за одбацивање жалбе. Само због повреде права на суђење у разумном року жалба се може изјавити и без претходно исцрпљених правних лекова. Који је то разуман рок за окончање судског поступка?

– Разуман рок није егзактно утврђен законом, а оцену да ли поступак неоправдано дуго траје судије не заснивају на свом субјективном осећају. Водимо рачуна о сложености предмета, али и о понашању странке у спору и да ли је и својим понашањем допринела одуговлачењу. Гледа се колико је странка била кооперативна, да ли се одазивала или избегавала позиве суда, да ли је поступала по налозима суда, достављала неопходне доказе, списе. Ценимо и колико је суд користио своја законска овлашћења да спречи странку ако покушава да одуговлачи поступак – наводи председница УСС неке од елемената и додаје:

– Досадашња пракса показује да је примерен рок за предмет који није изузетно сложен до три године пред првостепеним судом, у другостепеном поступку би требало да се заврши за две године, а пред Врховним судом до годину дана. То су оквирни рокови, али када је реч о неком сложеном спору с великим бројем учесника и сведока, као што је случај код организованог криминала, онда је немогуће све окончати пред првостепеним судом у року од три године.

Велики број жалби суд враћа странкама на уређење што показује да грађанима састављање овог поднеска није баш лако?

– Уставна жалба је строго формално правно средство и закон јасно утврђује њену садржину. Састављање жалбе није једноставно и посебна пажња мора да се обрати на елементе које по закону мора да садржи. Велики број не испуњава тражене услове, јер се, на пример, не наводи које је уставно право повређено нити други битни елементи. Зато смо припремили образац уставне жалбе и упутство како тај образац попунити. Али, и поред тога, грађани некад нису у могућности да саставе ваљану жалбу – каже председница УСС.

За разлику рецимо од Шпаније, где жалбу грађанин може да изјави само преко адвоката, наш закон не предвиђа таква ограничења.

– Лично мислим да је за писање уставне жалбе као строго формалног правног средства нужна стручна помоћ. Али ако бисмо у закон унели решење да се жалба може изјавити само преко адвоката или организација за заштиту људских права и слично, довели бисмо у неравноправан положај све грађане који нису у могућности да плате адвокатске трошкове. У таквим случајевима би требало предвидети и бесплатну правну помоћ – истиче Боса Ненадић.

Поступак пред Уставним судом је бесплатан, али грађани који намеравају да поднесу уставну жалбу морају да рачунају и на трошкове фотокопирања потребне документације, поштанских услуга. Адвокати састављање ове жалбе наплаћују од 25.000 до 50.000 динара, али деси се да и њима УСС поднесак врати на дораду.

Марија Петрић