Половина деце у домовима трпи насиље

Половина малишана у установама социјалне заштите у Србији трпи насиље од својих вршњака, а трећина њих били су жртве сексуалног злостављања. Свако десето дете које живи у дому трпи агресију својих васпитача, а трећина њих живи у страху од дреке, вике и претње надређених. 

Ово су само неки од забрињавајућих података изведених из истраживања о раширености насиља у установама социјалне заштите у Србији, које су урадили Институт за психологију Филозофског факултета у Београду и међународна хуманитарна организација "Спасимо децу" под покровитељством Министарства за рад и социјална питања.

Истраживање под називом "У лавиринту насиља" обављено је у мају и обухватило је 189 деце, узраста од десет до 18 година из шест установа социјалне заштите у Србији, и 132 особе запослене у овим установама. Како је на јучерашњој конференцији за новинаре истакао професор др Драган Попадић, професор социјалне психологије на Филозофском факултету, насиље које је истраживано у овој студији није само физичко насиље, већ "било која форма наношења бола деци".

"Анализа одговора малишана која своје детињство проводе у установама социјалне заштите показала је да су деца непрекидно изложена агресији – не постоји доба дана или ноћи када су она заштићена од насиља ближњих. Поглед у збирне резултате ове студије говори да је половина деце изложена ругању, сплеткарењу, батинању, шутирању и шамарању и викању, а ови облици насиља чине део дечје свакодневице у установама социјалне заштите.

Ако је веровати одговорима малишана, најгрубље облике насиља, нападе ножем, сексуално злостављање и диловање дроге, починиле су особе изван установа социјалне заштите – чланови њихове уже и шире породице и вршњаци у окружењу. Тек свако четврто дете које је било нападнуто затражило је помоћ и то најчешће од својих пријатеља, па тек онда од васпитача. Забрињавајуће је да се скоро петина деце уопште не обраћа васпитачима за помоћ", истакао је др Попадић. Он је такође додао да су деца са посебним потребама – посебно и вишеструко угрожена насиљем.

Одговарајући на питање – ко су насилници, највећи број деце је истакао да су то њихови домски другари, а уобичајени сценарио подразумева да старија деца малтретирају млађу децу. У најчешће облике вршњачког насиља спада ругање (најчешће због етничког порекла), сплеткарење и претње физичким насиљем, а различитим облицима физичке агресије изложено је више од половине деце. 

Када је у питању насиље на релацији васпитачи – штићеници, ово истраживање показало је да свако десето дете трпи физичку агресију и да васпитачи користе физичко насиље као облик дисциплиновања непослушних домских малишана.

Представник хуманитарне организације "Спасимо децу" Раша Секуловић истакао је да наше законодавство још не санкционише насиље над децом у установама социјалне заштите и да резултати овог истраживања представљају допринос актуелној кампањи ове невладине организације за експлицитну забрану телесног кажњавања деце.