Бизнис план за пиротски ћилим

Васпитачица из Пирота Јасмина Киров (37) и још десетак њених вршњакиња готово свакодневно бар два сата одвоје за израду најразличитијих шара по којима је овај крај био чувен вековима. Пиротски ћилими освојили су је пре две и по године, а до тада, како каже, није ни сањала да ће, уместо васпитачког посла, управо њихова израда постати њен животни позив.

– Почела сам да се бавим овим послом и из материјалних разлога, али ипак је љубав према ћилимима оно што је пресудно. Неопходно је бити креативан, радознао, потрудити се око сваког детаља. Тешко је зарадити новац на овај начин, јер мора да се ради споро. Искусна ткаља, а то значи да је у овом послу бар пет година, за месец дана може да изради свега један квадратни метар, и то ако ради осам сати сваког дана – објашњава Јасмина за „Политику”

Препознавши туристички значај пиротског ћилима и локална самоуправа одлучила је да започне пројекат „Задруга за израду ћилима и сувенира” који ће бити комерцијално оријентисан и самим тим и прилика за многе Пироћанце да се запосле. Пројектом је планирано запошљавање десетак жена и сарадња са удружењем за заштиту старих заната „Грлица”. Задруга би откупљивала производе ткаља и пласирала их на тржиште у сарадњи са туристичким организацијама. Осим тога, Министарство економије и регионалног развоја помоћи ће у опремању зграде у којој ће се ћилими производити и обезбедити опрему и разбоје, док ће УСАИД кроз свој програм подстицаја економског развоја општина уложити у овај пројекат око 60.000 долара, наводи се у писму упућеном нашој редакцији.

Славица Ћирић, председница удружења „Грлица”, каже да је ткање један од најтежих заната и да се њиме могу бавити само уметнички надарене жене. Она истиче да су неквалитетан туристички садржај и недостатак карактеристичних сувенира годинама проблем пиротске општине.

– Ткаља има доста, али је све то до сада било врло неорганизовано. Тржиште постоји, наруџбине стално пристижу, али ми због мањка капацитета нисмо увек у могућности да одговоримо на њих – каже Ћирићева за „Политику”.

Географско порекло ћилима, чувара огњишта, породичне слоге и богатства, са тачно 96 орнамената и шара заштићено је у Заводу за заштиту интелектуалне својине пре седам година и, по правилима која се од тада морају поштовати, он се израђује од квалитетне вуне са Старе планине, никако од памука, а шаре су углавном 13-15 центиметара. Неписано правило међу ткаљама јесте – што су шаре ситније, ћилим је лепши, а и скупљи.

У последње време највише се, како кажу, продају мали ћилими, такозване шустикле, чија је величина око пола метра. Наша саговорница пренела нам је и искуства појединих љубитеља ћилима који су тврдили да им седење или стајање босим ногама на ћилиму ублажава стрес и нервозу. То се, како каже, може објаснити тиме што се верује да вуна, као природан материјал, упија негативну енергију, а има и оних који су уверени и да мноштво крстића који се налазе у самом ткању имају удела у благотворном дејству овог чувеног пиротског производа.

– За разлику од математике, где су један и један два, каже се да су у ткању пиротског ћилима један и један увек три. Наиме, ткаља мора да унесе сву своју креативност и занос, и синергија која се том приликом ствара и те како се примећује када се ћилим добро уради – појашњава Славица Ћирић.

„Пиротско благо”, како га неки зову, израђује се у тринаест основних боја и највише 22 нијансе. У самом почетку ћилими су били црно-бели, а касније су због веровања да црвена боја симболизује радост и слободу прављени у овој боји. У време турске владавине искључиво су се производили ћилими у бордо боји која је симбол ропства.

Необичан начин израде и приче у вези са пиротским ћилимом чине га јединственим поклоном, а за сваку прилику постоје специфичне шаре. Тако се младенцима за срећан почетак заједничког живота поклања такозвани венац, чији уплетени цветови представљају славу. Веома је, кажу, тражена и српска круна, која је уједно и најскупља. Она је пригодна за скоро све прилике и симболизује патриотизам.

– Цену ћилима је тешко одредити, све зависи од квалитета шаре, величине, уложеног труда. Само ткање је веома захтевно, жена која прави ћилим мора имати здраву кичму, јер се и до осам сати седи на врло ниској столици – закључује председница удружења „Грлица”, иначе професор информатике, истичући да ткаљама много значи подршка локалне самоуправе, градоначелника Пирота и страних организација које су увиделе да овај интересантан производ може превазићи локалне оквире и на прави начин представљати Пироћанце и њихов град.

Бранка Малиш