Премијера Беле куће на измењеном Балкану

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 17. маја – Други човек у хијерархији Америке припрема се за специфичан премијерни наступ: биће први представник високог нивоа из новог састава Беле куће који посећује „нови” Балкан. Шта све он, потпредседник Џозеф Бајден (66), пакује за ту пионирску мисију, која почиње прекосутра, још није довољно прецизирано, али је прилично извесно да ће оно што из свог пртљага испоручи, кад се све сабере, деловати као „пакет” порука разноврсним домаћинима – по саопштеном редоследу приспећа: Сарајево (уторак), Београд (среда) и Приштина (четвртак) – да Вашингтон жели да му у региону не остану „незавршени послови”, почети и разрађени у прошлој деценији, па да ће појачати активности у том правцу.

Већ је исказан низ мишљења о томе шта се може очекивати од Бајденове турнеје. Распон је од „ништа” до „свашта”. Покушаћемо да овом приликом сачинимо списак „стицаја” – чињеница, околности, прижељкиваног и изводљивог.

1. Долазак Бајдена је наговештај, како је и званично овде саопштено, да се „Америка враћа на Балкан”, и да јој је он поново међу „кључним тачкама спољне политике” (мада не и међу приоритетима, како је произишло из недавног излагања шефице дипломатије Хилари Клинтон) .

2. Балкан је једно од ретких поља на којима постоји сагласност две главне партије – сада опет владајуће Демократске и у последњих осам година владајуће Републиканске. Обе су урадиле „своје”, показавши и, упркос спорењима, континуитет: администрација Била Клинтона је предводила бомбардовање (1999. г.) ондашње СРЈ а потоња екипа Џорџа Буша је такву улогу имала у признавању прошлогодишње приштинске декларације о независности (коју је досад подржало 58 од 192 чланице УН).

3. Демократи, чији су припадници Обама и Бајден, сматрају, међутим, да су републиканци занемарили управо подручје које потпредседник сада треба да посети. БиХ виде као „национално неусклађену, нефункционалну државу”, Србију као земљу „с перспективно централном улогом у региону”, али „нејасних” стратешких опредељења, док њену покрајину Космет виде као „неповратно независну државу”, али која неће моћи да буде међународно комплетно призната док се „не среде шири односи”.

4. Другим речима, произлази из прекјучерашње телефонске конференције за новинаре где је одговоре на питања новинара давао „високи званичник администрације”, поменути „троугао” још компликује амерички циљ да „Европа буде целовита и слободна”.

5. Најподеснији пут да се поменути циљ оствари је, сугерисано је одавде такође, да се „тројка, која још није сасвим дефинисана”, укључи у НАТО и Европску унију, да се дакле – ширим интеграцијама превазиђу досадашње а поготову нове дезинтеграције региона. „Високи званичник” је у неколико наврата потврдио подршку САД „територијалном интегритету Босне” и „јединственом Косову”.

6. Срби су заједнички именитељ, према доступним сазнањима, за све три зоне вероватног оснаженог дејства САД. Прво, јер још нису изразили спремност да уђу у НАТО. Друго, што „не пристају да ни под каквим условима признају Косово као независну државу”. Треће, што Београд „није јасан у погледу захтева за осамостаљење Републике Српске”.

7. Посредно је признато да без решавања „српског питања” нема жељене стабилизације региона, у коме би „Србија могла да игра водећу улогу, ако се усредсреди на будућност”.

8. У обзир су узети и односи САД са исламским светом, уз објашњење да су оне деведесетих на Балкану управо „много помогле” муслиманима у Босни и на Косову.

9. Преостала „не сасвим решена питања” из распада бивше Југославије део су истовремено и подешавања ширих односа у троуглу САД–ЕУ–Русија.

10. Нема никога, ни међу локалним ни спољним актерима, који би рекао да је задовољан постојећим стањем у „трију” који посећује Бајден, као што то није нико ни изван тог подручја. То посебно, изгледа, мотивише САД да као главни креатор такве ситуације потражи нови пут на коме ће „будућност превладати над прошлошћу”.

11. Реформистички курс Барака Обаме стартовао је у спољној политици давањем предности дијалогу и саслушавању другачијег мишљења – над натурањем ставова, чак и према онима за које се сматра да „прете” овдашњој безбедности. Међу претећима нема Балканаца, па је тим пре овдашње усклађивање с њима – препоручљивије.

12. Пошто се овде резултати ангажмана на Балкану сматрају „ванредно успешним” у поређењу с другим америчким интервенцијама, Вашингтону је стало да такву „изузетност” не оспори, сем кад би на неком другом „жаришту”, што није на видику, постигао још бољи резултат.

13. Бајден овде важи за „вероватно најбољег познаваоца Балкана, а свакако за најдуже конкретно ангажованог на том подручју” међу елитним члановима администрације Барака Обаме. Садашњи потпредседник био је међу најистакнутијим заговорницима америчких интервенција, потврђено је, за „спречавање етничких чишћења” у Босни па на Косову.

14. У историји је познато да су највећи противници досезали до врло конструктивних аранжмана. Пример су односи САД с Немачком и Јапаном после Другог светског рата.

15. Већим делом историје, при чему су збивања око растакања Југославије и око статуса Косова драстично потресни изузеци, у односима Вашингтон–Београд превладавала је кооперативност.

16. Ако две стране реше актуелни спор, принципијелно велики колико њихове разлике у снази, на обострано задовољавајући начин: био би то допринос надама да је могућно и оно што изгледа немогућно, а чему се тежи у садашњој, врло онеспокојавајућој глобалној кризи, која се поједностављено најчешће карактерише само као финансијски лом.

Набрајање би могло да се још протегне. Али, и у оволиком опсегу потврђује – значај Бајденове турнеје.

Домети активности потпредседника САД, треба подсетити, нису фиксирани. Могу бити и само протоколарни и сведени на то да се зна ко ће преузети кормило државе уколико председник, из неког разлога, не би био у стању да „крмари”. Али, нису искључени и „ванредно велики утицаји”. Бушов потпредседник Ричард Чејни важио је за најмоћнијег на тој функцији у модерној историји.

Џозеф Џо Бајден не каже да претендује да претходнику „преотме” такво титулисање. Али, у недавном интервјуу телевизији Си-Би-Ес је рекао да га Обама „консултује о свим битним питањима” у која се, судећи по његовој турнеји „у врло раној фази мандата”, сврстава и Балкан…