Лекови према дубини џепа

Од следеће године биће знатно повећан број лекова које ће грађани моћи да добију на рецепт. Према тој најновијој листи лекова, која садржи 654 генеричка назива лека, односно скоро 1.700 медикамената у различитим дозама и фармацеутским облицима, не заостајемо за Хрватском или Словенијом. Међутим, у јавности се често чују примедбе да медикаменти које наши грађани добијају бесплатно, на рецепт, припадају групи најјефтинијих лекова и оних који нису најновији и брендирани.

Директорка Републичког завода за здравствено осигурање др Светлана Вукајловић негира да су на нашој листи лекова мање квалитетни или само јефтини лекови, објашњавајући како Србија, ипак, може себи да приушти тако велики број лекова на рецепт.

- Више од 70 одсто наше листе лекова чине домаћи лекови, за које постоји административно ограничење цене, па тако домаћи лек стаје 50 одсто јефтиније него исти лек у Словенији или Хрватској. Домаћа индустрија лекова овом тржишту нуди квалитетан и јефтин лек. Страни лекови, да би конкурисали за нашу листу, морају да имају цену нижу од цене домаћег лека - објашњава Светлана Вукајловић.

Професор др Светозар Дамјановић, председник Централне комисије за лекове, објашњава да су све партиципације које су наметнуте нашим пацијентима неопходне да бисмо обезбедили минимум солидарности и да бисмо могли да направимо листу која садржи овако велики број лекова.

- На словеначкој или хрватској листи лекова можда има већи број оригиналних лекова и брендова, али нису боље покривени од нас. Увек сам срећан да својим пацијентима дам максимално добру терапију, али морамо сви да схватимо да новцем који имамо морамо да лечимо све пацијенте према могућностима. Разумевања ради, као када имате аутомобил исте марке произведен оригинално у Немачкој или такав у Турској, тако је некако и са лековима - сликовито је на недавној конференцији за новинаре у Републичком заводу за здравствено осигурање објаснио др Дамјановић.

Зависно од тога да ли се лек добија само на рецепт, дакле без плаћања, да ли се нешто ипак, мора доплатити као партиципација, односно учешће у цени лека, да ли се може искључиво добити у болници или нам је потребан нерегистрован лек, сви лекови се налази на А, Бе, Це или Де листи. На листи А налазе се лекови којима је покривена комплетна патологија и прописују се на рецепт, а подељени су у 14 група. На такозваној А1 листи налазе се лекови ванстандардног квалитета за које пацијенти плаћају партиципацију, а надлежни тврде да такви лекови чине око десет одсто А листе, на којој ови лекови имају терапијску алтернативу. Дакле и ко не жели да плати учешће неће остати без лека, већ се увек може одлучити за лек са А листе.

Листа Бе обухвата искључиво лекове који се користе у болничким условима, у здравственим установама, болницама или домовима здравља, док су на листи Це углавном цитостатици. Ови лекови издају се по посебном режиму и распоређени су по референтним установама. На листи Де су нерегистровани, а неопходни лекови за лечење ретких обољења. Фармацеутске куће нису имале интерес да их региструју, али је зато договорена процедура убрзане набавке ових лекова у 28 апотека.

Доцент др Никола Милиновић, члан Централне комисије за лекове, објаснио је да о листи лекова у Србији одлучује 14 поткомисија, од којих се свака састоји од три стручњака који најбоље познају ту област, а поткомисије раде по јасно дефинисаним правилима. Доцент Милинић тврди да комисије увек морају да воде рачуна да раде противно фармацеутском лобију, али и да изађу на крај са јаким притисцима из различитих удружења пацијената који се боре за своја права и увек сматрају да је њихова болест најтежа.