Суђење агентима ДБ-а застарева

Окривљени за отмицу Владимира Николића, бившег радника Државне безбедности, могли би да прођу некажњено. Наиме, уколико се догоди да Милану Радоњићу, Веселину Лечићу, Стевану Басти и Горану Живаљевићу, пресуда не буде изречена у наредна четири месеца, поступак који је против њих покренут застариће. Николић је отет 1. октобра 1999. године од стране бивших колега из тадашњег РДБ-а због сумње да је СПО-у одао извесне податке. Било је то време најтврђе власти Слободана Милошевића, а само два дана пошто је Николић отет, извршен је покушај атентата на Вука Драшковића на Ибарској магистрали. У инсценираној несрећи погинуле су четири особе из пратње лидера СПО.

– До краја доказног поступка остало је да се прегледа видео-материјал одређених догађаја. Поред окривљених и њихових бранилаца, гледању поменутог материјала мора да присуствује и оштећени Владимир Николић и Миша Милићевић, очевидац снимљеног материјала – објашњено је „Политици” у београдском Другом општинском суду, пред којим се води поступак против окривљених.

Занимљива је чињеница да је само за непуних месец дана, 13. априла и 11. маја, суђење одлагано два пута. У суду кажу да су главни претреси одложени „будући да се нису стекли процесни услови за њихово одржавање”. Детаљније говорећи о „процесним условима” у суду је речено да су претреси одлагани „због неприступања лица чије је присуство било неопходно да би се извели неопходни докази, а која су уредно оправдала свој недолазак”.

– Указујемо вам да је обезбеђивање присуства учесника у овом поступку отежано с обзиром на то да су четвртоокривљени Живаљевић, оштећени Николић и сведок Милићевић ангажовани у дипломатско-конзуларним представништвима Републике Србије. Због ове чињенице, писмена у поступку морају им се достављати дипломатским путем, и услед чега су често због службених активности спречени да присуствују претресима – наводе у суду и додају да ће без обзира на објективне околности које утичу на трајање поступка наставити да поступају ажурно будући да апсолутна застарелост наступа 4. октобра 2009. године.

Тога дана када је Николић отет, Студио Б је објавио информацију да је управо он киднапован и да су то урадила четворица његових колега. У интервјуу датом „Политици” пре годину дана, Николић је описао детаље везане за његову отмицу.

– Два дана после мог киднаповања догодила се „Ибарска магистрала”. Људи из службе планирали су атентат на Вука Драшковића, па су мислили да ја, пошто сам се после отказа у ДБ запослио у Градској дирекцији за грађевинско земљиште на чијем се челу налазио рођени брат Данице Драшковић, могу да им пореметим планове. Све време су од мене покушавали да извуку информацију какву сам то тајну одао СПО-у, па сам заузврат добио посао у Дирекцији. Пуштали су ми траку на основу које су закључили да сам, наводно, човек СПО-а – рекао је тада Николић.

Објашњавајући о каквој се траци раде, Николић је рекао да су му пустили разговор између Вука Драшковића и Огњена Прибићевића и да му се чинило да је чуо само један део снимка. На снимку се, како је тада рекао Николић, чуло како Драшковић каже: „А, друга ствар је…они су ухапсили нашег човека”.

– Дуго сам размишљао која је то „прва ствар”. С обзиром на то да сам био у подруму, нисам знао да се догодио злочин на Ибарској магистрали. На крају је, ипак, против мене подигнута оптужница за одавање службене тајне. Изрицање пресуде је одлагано неколико пута. Шести пут, судија је послао писмо у коме се оглашава ненадлежним за мој поступак. Суђење је враћено на почетак, а предмет је додељен судији Павлу Вукашиновићу. Он је брзо завршио посао. Осудио ме је на годину дана, иако је запрећена казна била од три до 15 година. Том казном је задовољио налогодавца поступка против мене, али и себи умирио савест – рекао је Николић.

Када је изашао из затвора, Николић је поднео кривичну пријаву против људи из Службе одговорних за његову отмицу. Предмет је касније, по службеној дужности, узео тужилац. Захтев за спровођење истраге против Радоњића (тадашњег начелника Београдског центра ДБ-а), Лечића (тадашњег заменика Радоњића) и Басте (запосленог у Центру) поднет је 2001. године, а против Живаљевића (бившег заменика директора БИА) три године касније. Истражни поступак је окончан 2006. године после чега је убрзо почело и суђење.

Првооптужени Радоњић, тврдио је на суђењу да је Николић „ухапшен због заштите службе и државе и даљег оперативног рада”. Износећи одбрану, овај окривљени је рекао да приликом хапшења „није била у питању никаква завера”. Додао је и да му „није јасно због чега Лечић, Баста и Живаљевић седе на оптуженичкој клупи”, објаснивши да су они „само радили свој посао и извршавали налоге”.

Лечић је потврдио да је потписао спорна решења, указавши да је то урадио тек пошто је добио налог телефоном од Радоњића. Баста је, такође, потврдио да је потписао решење о задржавању 24 сата, док је изнуду исказа негирао.