Разлике остају – сарађивати се мора

Прва званична посета црногорског председника Филипа Вујановића Србији од једностраног проглашења независности Косова, међу новинарима јуче прозвана „штих пробом” за Џозефа Бајдена (америчког потпредседника који сутра долази у Београд), започета је најавом скорог повратка црногорског амбасадора у Београд. Двојица председника су после једночасовног разговора затвореног за јавност саопштила да разлике у ставовима две државе у вези са питањем статуса Косова и Метохије не треба да буду препрека за јачање веза две земље које, како је нагласио Вујановић „треба да буду две најближе земље у међународној заједници”.

После ове посете, како је рекао црногорски председник, односи два суседа требало би да крену узлазном линијом, тим пре што су, како је навео Вујановић, оба председника „присталице формуле” да односи две државе треба да буду пример добрих односа, не само у региону, већ и у Европи и међународној заједници.

Председник Србије Борис Тадић је рекао да, и поред различитих ставова о Косову, две државе морају радити на очувању идентитета и српског и црногорског народа на својој територији.

„За Србију није прихватљиво да Срби у Црној Гори буду мањина, већ морају бити аутохтон народ, као и Црногорци у Србији”, нагласио је Тадић.

Изражавајући задовољство због тога што су две државе потписале низ билатералних споразума Вујановић је, обраћајући се новинарима, истакао да очекује да ће ускоро бити превазиђене и разлике у односу две државе према питању двојног држављанства. Двојица председника истакли су да је у разговорима изражена добра воља две државе за сарадњу на реконструкцији пруге Београд–Бар, а на питање новинара шта кочи реализацију овог пројекта за који су „добру вољу” две државе исказале још пре две године, председник Србије кратко је одговорио: „Новац”. За такав пројекат, додао је Вујановић, ни Србија ни Црна Гора немају новац.

Приоритет две земље, како су истакли њихови председници, јесу европске интеграције и Србија и Црна Гора ће у томе сарађивати и једна другу подржавати.

После полусатне конференције за новинаре на којој је мање-више речено да разлике око спорних питања нису превазиђене, али да ће се две државе окренути тачкама око којих нема спорења, председник Црне Горе наставиће своју тродневну посету Србији током које је најављена посета Ловћенцу, селу у општини Мали Иђош које има 60 одсто црногорског живља и у коме је седиште Удружења Црногораца „Крсташ” које је прошле године направило црквени одбор Црногорске православне цркве.

Посета која се „поклопила” с високоризичном посетом (безбедносним речником казано) америчког потпредседника искомпликовала је задатак и многим новинарима који су имали задатак да испрате Вујановића на тродневној тури по Србији.

„Како ћемо до Ловћенца, хоће ли нас пустити?”, распитивале су се колеге алудирајући на најављене невиђене мере обезбеђења.

„Хоће ли гарда да чека и Бајдена?”, питамо гардисте који су „окитили” палату Србије. „Хоће”, кажу, „биће све као за Вујановића”.

Дакле, шпалир упарађених војника којима је командант пред долазак председника Црне Горе по неколико пута намештао шапке и опасаче. Пар војника у маскирним униформама нетом пред излазак председника Србије помели су црвени тепих. По обављеном задатку са метлама у рукама одмарширали су негде у зграду. Излази Тадић, за њим Вук Јеремић, Тадићев шеф кабинета Миодраг Ракић и остали из „наше” делегације. Жена из протокола их поставља на место на коме треба да буду представљени Вујановићу, док Тадић одлази до фонтане да сачека госта. Загледан у фонтану чека неколико минута, ту га салећу фоторепортери, он им прилази и моли да га не снимају. Утом стиже конвој црних лимузина, мислимо Вујановић, али не. Излази амбасадор Србије у Црној Гори Зоран Лутовац са својом „свитом”, Јеремић и Ракић му на брзину праве место у екипи за дочек.

Стиже и Вујановић. Двојица председника се поздравише, мало сликања, онда обавише смотру гарде па кроз шпалир новинара уђоше у зграду Палате Србије.

Јеремић, мало касни, пожурује га жена из протокола, мало је строжа према осталима.

– ’Ајде, Млађо, пожури – обрати се нестрпљиво плавуша Млађи Ђорђевићу, Тадићевом саветнику за Косово и Метохију и цркву.

Млађа пожури.

За Млађом и новинари које после сликања председника за столом у срдачном разговору, како се то каже, опет вратише у „салу за медије”.

Две врсте обезбеђења у палати, Дачићеви „муповци”, од којих неки на реверу носе значке – мале „лисице” и Тадићеве „кобре” разликују се по одећи.

– Видиш, они не носе кравате. То су ти војници, само у цивилу, „кобре”, они иду са Тадићем – објашњава полицајац чији гард је „пао” чим се установило да са појединим новинарима има исто порекло. Док „земљак” објашњава ко је ко и ко шта ради, двојицу гардиста који треба да чувају стражу поред застава две државе поручник, како каже, учи како да стоје.

– Мало лево, овде код линије стани, можеш док не дођу мало ногу да пустиш, кад дођу, мирно. И мало спусти браду, немој тако високо – каже једном од њих.

– Овај је ближе црногорској застави – цинкарим оног левог.

– А није Црногорац, него овај други – шали се и поручник.

– Па што их не замените? – предлажу новинари. – Што овај Црногорац не стоји иза црногорског, а овај из Чачка иза српског председника?

После мало размишљања одустајемо од предлога схвативши да је и српски председник пореклом Црногорац. Поручник ћути, неће више да се шали.