Најлепша острва Грчке

У Грчкој, земљи историје и колевке светске културе острва су она посебна тајна која је инспирисала све одреда: сликаре, научнике, писце а касније филмске и певачке звезде али и наравно туристе читаве планете. Инспирисани лепотом многи су митови и легенде били исткани о лепоти грчких острва. Стихови које је спевао Хомер у епу о Одисеју, о боговима и њиховој постојбини сматрају се и даље најлепшим даром Грчке културе светској баштини где само неколицина од стотине зелених острва, стена, хриди могу да испуне томове енциклопедија. Одабрати најлепша просто је немогуће али ево кратких приказа неколицине по избору светског путника Слободана Мићића из Контикија.

Родос

Највеће острво у архипелагу Додеканезе на споју два мора Егејског и Средоземног на раскрсници поморских путева и месту сусрета три континента и великих цивилизација повезана је са митологијом. Родос је још био сакривен у дубинама Егејског мора када је врховни бог Зевс одлучио да подели земљу међу боговима са Олимпа. Хелиос, бог сунца није био присутан па је Зевс предложио нову поделу. Хелиос је затражио од Зевса да му припадне прво острво које се буде појавило из мора. То је био Родос, острво опчињавајуће лепоте које добило име по нимфи Роди, кћери бога мора– Посејдона која га је изронивши из плаветнила морског обасјала вечном светлошћу. Отуда и блага медитеранска клима са више од 300 сунчаних дана на сталном освежавајућем поветарцу–правом туристичком рају.

Крит

Крит је пето острво по величини у Медитерану и највеће али и по много чему најважније у Грчкој. Острво са кога на основу ископина тврде археолози, почиње историја уметности, занати и сва префињена европска цивилизација а сер Хенри Мејн пише да: „Сем слепих сила природе ништа не покреће овај свет што по свом пореклу није из Грчке тј. са Крита” На раскрсници је трију континената Европе, Азије и Африке. Крит је колевка високо развијене минојске цивилизације, настале пре више од 4000 година. Прослављен у грчкој митологији као место рођења врховног бога Зевса. На острву се налазе цркве из раног хришћанског периода и ризнице фресака из петог и шестог века. Поред прошлости за туристе је посебно интересантна обала од 1046 километара са увалама и ртовима али и 61. плажом са ознаком плаве заставе за чистоћу воде.

Санторини

Најживописније острво у јужном делу Егејског мора чувеног кружног архипелага Киклади је Санторини или Фира како гласи званичан назив. Ово острво вулканског порекла површине од само 76 квадратних километара је заправо један од највећих угашених морских вулкана на свету. Главно насеље Фира је просто „окачено” на високу ивицу некадашњег кратера. Фантастични контрасти боја и материјала од којих је саздано острво подсећају на острвља Галапагос у Пацифику. Плаже од црвеног и црног песка, беле куће, модро плави кровови цркава и капела и зелена винова лоза стапају се у једну несвакидашњу слику. Стронгиле како га је Херодот називао добио је име по свом некадашњем кружном облику. Данашњи полумесечасти облик острва последица је низа вулканских ерупцијау 15 веку пре нове ере, када је део острва потонуо и настао великим залив Калдера.

Закинтос

 Закинтос или „Цвет истока” како су га још давно назвали Млечани, бисер Јонског мора брежуљкаст са препуним зеленим плаштом маслињака и украшен мирисним грмовима лаванде и мирте изгледа као да плута у стакластом тиркизном и топлом мору. Легенда каже да су старогрчки богови Артемида и Аполон ово острво због благе климе, идиличних пејзажа, пешчаних плажа, кристалног плавог мора и магичних златних залазака сунца изабрали за одмор. Острво је добило име по Закинту, сину тројанског краља Дардана. Острво је највећи природни резерват на Медитерану једне врсте морских корњача (Caretta). На пешчаним плажама југа Закинтоса, заштићене у националном приморском парку полажу јаја и гаје у миру легла младих.

Крф

Због повољног географског положаја и благе климе ово најзеленије острво Грчке припада јонском архипелагу и налази се на самом улазу у Јадранско море. Богат четинарима и са кажу три милиона стабала маслина важи за острво вечног пролећа. Бујна вегетација, увале и тиркизно море постали су заштитни знак острва. Такво, убаво и зелено у прекрасним бојама пролећа помиње се у Хомеровој Одисеји где је Одисеј по повратку из Тројанског рата, пре повратка у родну Итаку стигао на Керкиру ( Грчко име). Први досељеници били су Коринћани у осмом веку пре нове ере а био је омиљен међу краљевима и песницима. Некада друга отаџбина српским јунацима из Првог светског рата на сваком кораку су обележја која сведоче о храброј српској војсци и њиховом боравку „тамо далеко, где цвета лимун жут”.

Скијатос

У западним водама Егеја још један бисер архипелага Северних Спорада сићушан и препелеп сместио се малени Скијатос. У боровим шумама које се протежу чудесно до самих снежно белих пешчаних плажа уживао је један од најбогатијих и најгламурознијих грчких богаташа Аристотел Оназис. Кад су га открили заљубљници у грчка острва сликари, писци и филмске звезде тада су га открили и туристи али његова магија траје и данас.