Солидарност са породицом Лука

Гребенац, Бела Црква – Читавог преподнева зову ме, углавном, непознати грађани из целе Србије, и траже адресу породице Лука, чији је тринаестогодишњи син Георгије, страдао у суботу, од удараца својих другара, шеснаестогодишњих Габријела К. и Љубомира С. Ово је за „Политику” изјавио Сава Аврам, шеф Месне канцеларије у Гребенцу, чији телефон (013-857-102) не престаје да звони.

Кад се трагедија догодила дечаци су брали трешње, истрага ће утврдити мотив, а вештаци ће покушати да одговоре на питање откуд толико беса, злобе и мржње у младићима, кад су свог другара могли да усмрте безбројним ударцима моткама.

– Нисам веровао да ће се са фамилијом Лука наши грађани, знани и незнани, до те мере солидарисати. Изненадила ме је њихова хуманост. Из новина су сазнали за овај случај, до сада незабележен у читавом нашем крају. Од мене траже више информација о потребама социјално веома угрожене породице Лука, чија глава, Јонел, обезбеђује нешто новца, чувајући сеоско крдо крава. Баш ме је дирнула упорност извесног Драгана Пантића, из Београда. Тражио је адресу унесрећених, како би им са супругом послао нешто пара, а и велики број грађана из целе земље, наговестио је своје пакете и уплатнице – прича Аврам.

Наш саговорник каже да су телефонски позиви стигли из свих крајева земље. Јавили су се Крагујевчани, Алибунарчани, Београђани, Белоцрквани, Вршчани, Нишлије, Новосађани, Суботичани, Ваљевци... Сви су најавили своју материјалну подршку породици Лука. Помоћ су обећали и суграђани на раду у Америци, Швајцарској, Шведској...

На питање шта је породици Лука неопходно, Аврам одговора кратко: „Све”. Ова породица живи испод најнижег нивоа сиромаштва.

Мештани су и трећег дана наставили да скупљају помоћ. Нема домаћинства које није подржало ову спонтану акцију солидарности. Читав колектив укључујући и свих осамдесет ђака основне школе „Михаил Садовеану”, коју је похађао Георгије, уплатили су своје новчане прилоге. У холу је отворена књига жалости.

У учионицама, на ходнику и у дворишту школе, већ два дана траје тишина. Нема осмеха на лицима Георгијевих другара и вршњакиња. У другој клупи, у учионици седмог разреда, где је несрећни дечак седео – црвена ружа и слика са црним флором. Учионица је празна.

Јуче ова школа није обележила свој дан. Догодило се то први пут, за пола века. Звона са звоника румунске православне цркве, у центру Гребенца, редовно оглашавају насилни прекид младог живота.