Лепота из косих очију

Први пут за више од пола века, откад се бира "мис света", једна "црвена" Кинескиња крунисана је као лепотица планете - на огромно изненађење и Кинеза и две милијарде гледалаца са разних меридијана који су преко телевизије пратили спектакуларну завршницу конкурса лепоте на кинеском тропском острву Хајнан.
Девојка се зове Џанг Цилин, има 23 године, дипломирала је менаџмент на Пекиншком универзитету и ради у приватној фирми у кинеском главном граду. За Кинескињу је неуобичајено висока (182 сантиметра). Али, пошто се бави лаком атлетиком, дуге брзе ноге су јој одредиле и омиљену дисциплину - трку на сто метара с препонама. Воли кинески традиционални плес, али и рок, говори енглески, обожава чоколаду и упорна је у остварењу својих намера. Укратко, прототип је младе, допадљиве, здраве, образоване и урбане Кинескиње. Није, како се чуло, бирана само по лепоти, него и по шарму, елеганцији и општем држању.

Догађај су, поред Централне кинеске телевизије, пратиле светске ТВ мреже, чије је преносе преузело 176 земаља, али су коментари у западној штампи били издашнији него у кинеској.

Кинези, који своје победе на међународним такмичењима умеју и врло бучно да прославе, овога пута су били смерни, готово збуњени: предњаче у нечему што нису били планирали и што им је, све донедавно, био унутрашњи политички и идеолошки табу. Западне коментаторе је збунило нешто друго. Међу најбоље пласираним од 106 такмичарки готово да нема плавуша. Превагу су однеле црнке и бринете, и то источњачког типа. Многи су се упитали: је ли ово сад пораз плавокосих Барбика, још један лукави кинески препад на глобалну естраду, коју суверено контролише богати Запад, или, напросто, уједначавање новонасталих међународних стандарда, укуса и представа о женској лепоти.

Али, док се питања западних коментатора, у овој прилици, превасходно тичу новца, моде и гламура, а потом и естетике, питања која Кинези себи постављају сежу до дубље прошлости, преко "култа антилепоте" у Маовој Кини и, сада, до сукоба између наслеђених представа о правој, унутрашњој, лепоти и помодне западне супкултуре, стављене у службу финансијског бизниса. Лепота је, подсећају старомодни романтичари, некад сва била сажета у блеску косих очију. Сад је, као на Хајнану, нападна, оголела, намењена свакоме ко купи улазницу од 300 долара.

Први јавни конкурс лепоте одржан је у Кини на националном нивоу тек 2003. године, кад се влада сагласила са групом предузимљивих менаџера да се избор "мис света", на предлог Американаца, одржи на Хајнану, превасходно - што се Кинеза тиче - ради унапређења туризма и развоја "економије лепоте". У ту нову привредну грану се укључују индустрија козметике са 3.800 фабрика и милион и по козметичких салона, који ничу као печурке после кише. (Посао је, иначе, подржао и Џорџ Сорос. Кинези су му омогућили да авионском компанијом "Хејнан ерлајнс", у коју је уложио позамашан капитал, довози на острво богате Американце, па од тада с њим немају проблема ни с демократијом ни с људским правима).

До 2003. године избори лепотица били су илегални или, зависно од града или провинције, полуозваничени. Полиција је увек могла такве скупове да растури, а организаторе да оглоби, уз образложење да нису поседовали дозволу за одржавање културне приредбе. Сад се сваке године широм Кине, на разним нивоима и у различитим областима, одржи око 300 смотри локалних или регионалних лепотица. Постоје чак избори за најлепше пензионерке или за даме улепшане естетском хирургијом.

Остало је, за историју, једно саопштење Федерације жена из 1994. године у коме се осуђује надметање лепотица као израз "декаденције Запада" и као "продукт мушког шовинизма". Сад та иста федерација жена каже да, иако и даље осуђује "неукусне смотре физичке лепоте", нема ништа против такмичења на којима се спољашност кандидаткиња "усклађује са њиховим држањем, манирима и образовањем".

Заправо су отварање Кине према свету и тржишна привреда, у којој робу обично рекламирају лепотице, највише утицали на промену свести и затечених представа о жени и женској лепоти, оцењују социолози.

Прабаке ових девојака које сада следе западне модне узоре имале су можда везана стопала и равне груди, стиснуте блузом до грла. Баке су, после револуције, први пут биле изједначене са мушкарцима и "држале су на својим плећима пола неба", како је говорио Мао, али су ходале у унисекс-униформама које су скривале не само лепоту, него и пол. Њихове мајке су, пре четврт столећа, са продором западног начина живота, први пут чуле - или се стидљиво правиле да нису чуле - да се јавно показивање лепоте тела на Западу схвата као право жене на већу личну слободу. Истина, могле су да чују и то да су надметања у лепоти "најгора врста западног егзибиционизма".

Те дебате заправо трају до данас. Пошто је скромност највећа врлина, како је учио Конфучије, исказивање телесне допадљивости је вулгарно и скаредно, сматрају једни. За друге, који не стрепе од западних изазова, свест о физичкој лепоти, шарму и култивисаном држању, улива жени ново самопоуздање и самопоштовање. А може ли бити модерног друштва, ако и жена, као јединка, није модерна?

Изгледа да би "мис света 2007" Џанг Цилин могла да постане узор овој другој, већ утицајнијој, категорији девојака.