Брига за незапослене

Међу незапосленима у Србији, поприличан проценат отпада на старије од 45 година. И док се, у последње време много пажње поклања запошљавању младих, о старијима који остају без посла као да се не води довољно рачуна.

– Стимулишемо њихово запошљавање кроз програме обука и давање субвенција послодавцима – каже директор Националне службе за запошљавање,Владимир Илић.

– Објективно,најтежа ситуација на тржишту рада је са незапосленим лицима старијим од 45 година, који представљају око 20 одсто од 762.000 укупно незапослених – изјавио је директор Националне службе за запошљавање, Владимир Илић.

Према његовом мишљењу велики део оних који имају више од 45 или 50 година тешко могу да се запосле, јер немају потребна знања и вештине да би се укључили у рад код садашњих послодаваца, који захтевају и знање рада на рачунару због доласка нових технологија у Србију.

Он је додао да је проблем у томе што су по традицији на тржишту рада у Србији људи проводили читав радни век или највећи део у једној компанији, па нису стекли више вештина, а након приватизације и реструктурирања остали су без посла.

– Ми покушавамо да стимулишемо њихово запошљавање или кроз програме обука на једној страниили кроз субвенције које директно плаћамо послодавцима, тако што их ослобађамо пореза и доприноса – рекао је Илић.

Уколико ни те мере не успеју, део старијих људи биће укључен у јавне радове и на тај начин ће им се обезбедити макар привремено запослење до испуњења рока за пензију.

Ипак, не остају без посла само старији који се теже уклапају у модерне токове. Има их и са факултетском дипломом, па стичу утисак да су данас фаворизовани млади, који треба да пронађу посао, али ни њихови родитељи не би смели, нарочито ако су факултетски образовани, да стрепе да ће изгубити посао или га чак губе. И опет у истој кући, исти проблеми – недовољно новца за свакодневни живот.