Већина месара не поштује обавезне прописе

Четири године пошто је код нас као велики пројекат представљено увођење Хасап стандарда (Hazard Analysis and Critical Control Points – Анализа опасности и критичне контролне тачке) у производњи и продаји намирница, Србија као да и даље тапка у месту. Док су велике компаније углавном у року увеле овај систем контроле и почеле да пласирају здравствено безбеднију храну, већина малих месара, млекара и других произвођача намирница животињског порекла ради и даље мимо ових прописа.

Према Закону о ветеринарству сви су били дужни да до почетка 2009. године уведу овај систем како не би били искључени са тржишта. У међувремену, закаснили су и прописи о храни и општој безбедности производа, па земља, којој је пољопривредна производња наводно извозна шанса, и даље не користи ову прилику, а ни грађани Србије најчешће нису сигурни у здравствену исправност намирница.

– Ветеринарска инспекција је започела контролу највећих снабдевача тржишта месним и млечним производима, односно погона за прераду меса и млека, а затим ће редом контролисати и остале произвођаче, према обиму производње. Уколико се утврди да немају уведен Хасап систем инспекција ће подносити пријаве за привредни преступ, где су запрећене казне од 100.000 до милион динара, а као крајња мера ићи ће се на затварање објеката – каже Душан Пајкић, директор Генералног инспектората Министарства пољопривреде.

У досадашњим акцијама контроле кланица и објеката за прераду меса утврђено је да је систем успостављен у 143 објекта, док се у поступку увођења овог система налази 257 објеката. Што се тиче млекара, у 64 је систем уведен, док су у поступку 72 млекаре. Акција је у току, наводе у Генералном инспекторату, а овај посао на територији целе Србије ради 150 инспектора.

Поражавајуће је сазнање да држава до пре само неколико месеци није имала податке о броју произвођача који у Србији имају уведен Хасап, јер, речено је, није била обавезна њихова евиденција. Да би произвођачи хране животињског порекла могли да извозе, морају да имају сертификат ветеринарске инспекције, а уколико немају Хасап, не могу ни да добију потврду ветеринара, објаснили су у Министарству пољопривреде.

– Право је питање зашто се о Хасапу говори само у контексту извоза, као да наши грађани не заслужују да се стандарди уводе због опште безбедности хране. Према ономе што у овом тренутку знамо урађено је врло мало – каже Горан Паповић, потпредседник Националне организације потрошача Србије (НОПС).

Он пита зашто Хасап није уведен макар у најосетљивије делове производње хране, јер Србија има више од осам хиљада пекара, око 1500 кланица и 250 млекара, додаје.

– Неки велики произвођачи су уложили милионе у нове стандарде, а онда је држава дозволила да их изједначи са онима који још чекају и одуговлаче – каже Паповић.

Да би објаснио тренутно стање у овој области, потпредседник НОПС-а истиче да без ваљаних закона, Хасапа, јаких националних лабораторија, Агенције за храну не чуди овакав јавашлук на тржишту.

– Опиљци у брашну и шећеру, фарбани хлеб, адитиви у свежем месу, тровања и нагађања шта се све дешава у преради у месној индустрији, резултат су неувођења стандарда који су обавезни у свим европским земљама. Без њих предузећа не могу ни да раде, а камоли да помишљају о новим тржиштима – закључује наш саговорник.

Директор Генералног инспектората каже да према Закону о ветеринарству није предвиђено да пекаре, објекти пекарске и кондиторске индустрије имају уведен овај систем, међутим, новим нацртом Закона о безбедности хране, предвиђена је обавеза успостављања система квалитета и код производа који нису животињског порекла, односно за све оне који се баве производњом хране. Нови закон предвиђа прелазни рок од две године за имплементацију овог система, а рок тече од тренутка усвајања Закона.

У односу на досадашњи модел контроле безбедности хране који је имао мањкавости, јер је испитиван само крајњи производ, предност Хасапа је у томе што се бави контролом производње од њиве до трпезе. Зато његово увођење изискује позамашна средства и знање, а управо недостатак новца многи мали произвођачи наводе као разлог што још нису у систему.

Ивана Албуновић  - Јелица Антељ

--------------------------------------------------

Спречити ризике

Хасап је интегрисани систем контроле безбедности хране у свим фазама производње и прераде који омогућава процену и идентификацију физичког, хемијског и микробиолошког ризика у свим фазама производње и обезбеђује мере за њихову превенцију.

Води порекло из компаније која је радила за НАСУ и лабораторије америчке војске како би се омогућила микробиолошка безбедност хране у раним фазама космичких истраживања САД и вероватноћа тровања храном у свемиру свела на минимум.

Систем је прихваћен седамдесетих година и од тада је међународно признат као ХАЦЦП систем за производњу безбедне хране. Признат је и од Светске здравствене организације , као најефикасније средство у контроли болести изазваних храном. ХАЦЦП систем данас постаје услов и легитимација за међународну трговину храном, а у већини европских земаља је законски условљен.

.----------------------------------------------

Стандард и за угоститеље

Нацртом закона о безбедности хране увођење ХАЦЦП-а ће бити обавеза и свих хотела, ресторана, кетеринг сервиса и других објеката који производе и продају храну. Искуства земаља у окружењу, у којима се овај систем већ примењује, показала су да је дошло до знатног побољшања хигијенских услова у угоститељским објектима. А како спровођење система контроле кључних тачака у производњи изгледа у пракси може се видети на примеру једног угоститељског објекта који га већ примењује. Приликом набавке меса, на пример, обавезно је уверење о исправности, а када оно стигне у кухињу ресторана, класификује се, па пилетина не може да се држи у истом фрижидеру са јунећим и свињским месом. Сухомеснати производи и јаја се чувају у посебним расхладним уређајима. Правила налажу свакодневно проверавање температуре фрижидера, замрзивача и хладњача, а мери се и влажност ваздуха у магацину. За особље постоји чак и посебно упутство за прање руку.