Српски лекар у постојбини малтешких витезова

Од нашег специјалног извештача
Ла Валета, децембра - Када је крајем осамдесетих година из животног шпила карата извукао познанство са егзотичном Малтежанком Хермионом, која је у Србију дошла у оквиру размене студената медицине, двадесетогодишњи Пеђа Андрејевић није ни слутио да ће тај случајни сусрет одредити његов животни пут. Две деценије касније, Хермиона носи презиме Андрејевић, а Пеђа има држављанство Малте - најјужније европске земље, која се налази на "раскрсници" Сицилије и Северне Африке.
Пеђа је на Малту дошао почетком деведесетих година, у време последње "велике сеобе" Срба. Бирајући између зелене војничке униформе и белог лекарског мантила, Пеђа је одабрао служење Хипократу, на Малти је завршио специјализацију из хирургије, а више од једне деценије запослен је у државној болници Mater dei (Богородица). Носталгију за родним Лесковцем Пеђа решава за 2,5 сата, колико траје вожња авионом, а његови синови тринаестогодишњи Никола и петогодишњи Алекса своје летње распусте проводе код бабе и деде у континенталном делу Европе.

"У време када сам ја дошао на Малту, на њој је живело свега педесетак Срба. Данас их, према незваничним проценама, има између 1.500 и 2.000 и углавном су запослени у здравству и грађевинској индустрији Малте. На Малти данас живи и ради велики број лекара из Србије, с обзиром на то да ова медитеранска земља има веома развијен здравствени туризам и представља реномирани центар естетске и ортопедске хирургије средоземне регије Европе. Последњих година, Малта све више увози информатичаре, а све већи број студената из Србије похађа летње школе енглеског језика, које су веома популарне широм Европе", прича Пеђа Андрејевић.

Пеђа са својом породицом живи у предграђу Ла Валете, граду "звона, вике и мириса", који је је изграђен у најлепшем духу ренесансе и који је основао 1565. године Жан де ла Валет, велики мајстор реда Светог Јована Крститеља, након што је острво успешно одбранио од Турака. Град "који су џентлмени саградили за џентлмене", како је је то сликовито описао Валтер Скот, пројектовао је Франческо Лапарели, водећи архитекта чувене италијанске породице Медичи, који је пројектовао прекрасне паралелне камене уличице са трговима и фонтанама, палатама и црквама које су опасане високим зидинама.

По броју културно-историјских споменика по становнику, Малта је прва земља на свету, с обзиром на то да на 400.000 грађана Малте "долази" више од 360 цркава, а посебну пажњу туриста привлачи Црква свете Марије, трећа по величини хришћанска богомоља на свету. Ова црква је своју посебну духовну славу стекла за време Другог светског рата, када је бомба прошла кроз њену куполу, одбила се о зидове и - никада није експлодирала. У малтешком граду Рабат налазе се и чувене катакомбе у којима је живео свети Павле, након што се на Малту искрцао после великог бродолома, а у Ла Валети се налазе фасцинантне палате у којима су некада живели витезови светог Јована Крститеља. Малта је једна од најрелигиознијих држава Старог континента и једина земља Европе у којој су развод и абортус законом забрањени.

Архитектонским пејзажом Малте суверено доминира боја пустињског песка, због чега Малта изгледа као да је неки молер далтониста офарбао у окер боју, а све што видите изграђено је од исте врсте камена - посебне врсте кречњака боје Сахаре.

Пеђа Андрејевић каже је задовољан свим аспектима живота у овој лепој медитеранској земљи, са густо исписаним страницама националне историје, која по величини бруто националног производа спада у десет најбогатијих земаља Европе. Школство и здравство су потпуно бесплатни, криминал је практично искорењен, а лепоти свакодневног живота свакако доприноси и топла медитеранска клима и предео цртан сунцем, морем и палмама. Због свих ових "референци" Малта је једна од најгушће насељених земаља Европе. За оне који воле да размишљају у цифрама - Малта има 1.200 становника по километру квадратном, БДП од 6,2 милијарди долара и стопу незапослености испод седам одсто.

Пеђа каже да су Малтежани изузетно топао и срдачан народ и да су по свом јужњачком темпераменту веома слични Србима, али поглед у историју Малте говори да становници тек последњих педесетак година имају разлога да буду насмејани и опуштени, јер су, у просеку, на сваких сто година трпели новог освајача. Ово лепо острво открили су Феничани, после је било под влашћу Картагине, а од почетка трећег века Малта се налазила у саставу Римског царства.

Вандали су је заузели средином петог века, а потом су је освајали Источни Готи, Византинци, Арапи, Нормани... Када су витезови реда светог Јована, основаног 1113. године у Јерусалиму, добили одобрење од шпанског краља Карла Петог да успоставе војну базу на Малти, добар стратешки положај овог острва постао је довољан разлог да јовановци населе Малту. Након њихове изузетно храбре одбране острва од напада велике отоманске флоте, папа Пије Пети и шпански краљ Филип Други исковали су ордење под називом Малтешки витезови - које је постало највеће признање за херојство које се додељује за одбрану хришћанства.