„Бели шенген” није далеко

Пре краја јуна не треба очекивати ће ЕК размотрити извештај о напретку у испуњавању услова за визну либерализацију земаља западног Балкана, сазнаје „Политика” из добро обавештеног извора у Београду. Јер земљама чланицама потребно је извесно време да се упознају са веома обимним Нацртом извештаја и да о њему искажу своје мишљење на оснoву којег ће ЕК на крају изнети препоруку за укидање виза.

Упркос вести из Брисела да на путу ка либерализацији виза за грађане Србије стоје „извесне тешкоће”, државни секретар у Министарству правде Слободан Хомен је оптимиста. Он каже да Европска комисија није та чија је реч последња, већ да су то земље чланице ЕУ које од пре три дана могу да разматрају нацрт извештајa о напретку земаља западног Балкана у испуњавању критеријума за укидање виза, који засад није доступан јавности.

„Када званично буде објављен извештај комисије, Србија треба да крене у јаку дипломатску офанзиву, односно у билатералне разговоре са сваком земљом чланицом која има одређене дилеме и да им разјаснимо нејасноће”, каже Хомен за „Политику”. Он сматра „да је Србија и даље на добром путу” ка укидању виза и да „датум либерализације није далеко”.

Српске власти су, према његовим речима, уверавале и Пјера Мирела, директора Дирекције за западни Балкан, приликом недавне посете Београду, да нису основане резерве у вези са укидањем виза Србији. Мирелу је пренето да Србија неће одустати од издавања пасоша косовским Албанцима, што се сада појављује као проблем, као и да нема разлога за бојазан да ће велики број грађана БиХ и Црне Горе узети и држављанство Србије и тиме стећи право на путовање без виза у земље ЕУ.

„Србија, према Резолуцији 1244, има суверенитет над Косовом и становници Косова јесу држављани Србије. Оно што ми не смемо да дозволимо, а то кажем у име Министарства правде, јесте да кршимо људска права. Не можете једном делу својих грађана да издајете или не издајете путне исправе. То би био проблем и на Уставном суду Србије и пред судом у Стразбуру”, каже Хомен и додаје да, сa друге стране, разуме страхове ЕУ да би одређене криминалне групе са Косова могле да искористе српски пасош у својим работама.

Он сматра да у билатералним разговорима са земљама које исказују недоумице треба да наведемо да нећемо издавати путне исправе људима против којих се воде кривични поступци или за којима су расписане Интерполове потернице. На питање да ли се иза поменутих „страхова” можда крију политички захтеви тих земаља како би се Косово још више удаљило од Србије, Хомен одговара „да те земље добро знају нашу политику и да се та политика неће мењати”.

Хомен такође верује да за земље ЕУ двојно држављанство „неће бити проблем”. У прилог тој тврдњи наглашава да је крајем претходне седмице био у Берлину, где је објаснио да поступак за добијање држављанства Србије обично траје веома дуго, најмање годину дана. „Немци су замолили да се и убудуће држимо наших редовних процедура, што је наша намера”, додао је он.

Б. Чпајак

-----------------------------------------------------

Ђелић: Грађанима Косова пасоши по специфичној процедури

Потпредседник Владе Србије задужен за европске интеграције Божидар Ђелић изјавио је јуче да је извештај Европске комисије о визној либерализацији земаља западног Балкана повољан по Србију, али да не даје никакве препоруке за укидање виза већ показује испуњеност критеријумa из „мапе пута”, преноси агенција Танјуг.

„Влада Србије чини све да визе за српске грађане што пре буду укинуте, али са роковима не треба лицитирати, треба имати нужну дозу стрпљења”, рекао је Ђелић новинарима у парламенту. Он је објаснио да су по питању визне либерализације у току консултације у вези са извештајем Европске комисије и држава шенген зона, после чега ће комисија Србији предочити шта, евентуално, треба урадити на јачању српског извештаја. Према његовим речима, најранија могућа одлука о стављању Србије на „белу шенген” листу могла би уследити током шведског председавања ЕУ, које ће бити у другој половини ове године.

Ђелић је објаснио да ће се пасоши грађанима Србије са Косова и Метохије, што је постављано као спорно питање, издавати по специфичној процедури како не би дошло до тога да биометријски пасош оде у погрешне руке.

Србија ће поштовати свој Устав и издавати пасоше грђанима који имају пребивалиште на Косову, рекао је Ђелић указавши да се при томе мора водити рачуна о реалности да на територији покрајине десет година уназад нема припадника српске полиције.

--------------------------------------------------

Додатне провере за пасоше косовских Албанаца

Брисел – У извештају Европске комисије о напретку Србије у испуњавању критеријума из „мапе пута” за визну либерализацију у који је „Политика” имала увид наводи се да је Србија начелно испунила услове из области сигурности докумената, али да су неопходне додатне провере код издавања извода из матичне књиге рођених за особе са пребивалиштем на Косову. „Сигурност извода из матичне књиге рођених је појачана коришћењем ЈМБГ система и постојањем централне базе података грађана. ЈМБГ бележи се у националној бази података и локалним цивилним регистрима и појављује се у свим личним документима и путним исправама. Регистри грађана Србије који живе на Косову чувају се у специјалним центрима за цивилне регистре према закону Србије из 2003. године. У специјалном центру у Нишу, који покрива шест косовских општина (укључујући и Приштину) сигурност складиштења регистара је проблематична због неадекватних капацитета центра. Додатна провера је неопходна за издавање извода из матичне књиге рођених за особе које живе на Косову као и за целовитост и сигурност процедуре која следи”, наводи се, између осталог, у делу извештаја који се односи на сигурност докумената.

„Број особа које живе на Косову, а које су добиле пасоше Србије засад је мали (7.141 од чега 1.520 чине Албанци). Било како било, тешко је предвидети будући развој догађаја. Основа за издавање пасоша грађанима са Косова су стари цивилни регистри које су српске власти пренеле на територију Србије. Како стари регистри нису комплетни, Србија има посебну процедуру за издавање држављанства тим особама, што може бити урађено, на пример, подношењем извода из матичне књиге рођених или другог сличног документа, односно њихових копија. Степен сигурности ове процедуре је на ниском нивоу”, наводи се између осталог у извештају.

В. Ј.