Основци хоће беле мантиле

Не јењава жеља малих матураната да се потковани знањем одваже и хуманост покажу на делу, тиме ни атрактивност престоничких средњих школа које нуде образовање у области здравства. За „беле мантиле” са амблемима београдских училишта и место међу будућим медицинарима избориће се само најуспешнији навршени основци. Њих чека 1.304 места у Фармацеутско-физиотерапеутској, Зуботехничкој и три медицинске школе. Ове образовне установе популарне су зато што је теоријско и практично знање које пружају ученицима довољно за запослење, али и уписивање високих струковних школа и факултета.

Фармацеутски и физиотерапеутски смер су најтраженији, а највише места има за будуће медицинске сестре-техничаре. Највећа је јагма за учење у експерименталним, такозваним огледним одељењима у којима ђаци похађају више часова практичне наставе и стручних предмета. У Фармацеутско-физиотерапеутској школи на Звездари сва одељења су таква. Генерацију чини по 40 фармацеутских, физиотерапеутских и козметичких техничара и само у овој школи звање масера ђаци стичу после трогодишњег образовања. Огледно одељење физио-смера први пут ће дочекати 20 ђака и у медицинској школи „Београд”. По старом програму овај занат учиће још 90 ђака и 24 првака оштећеног вида за које је организована специфична настава у две групе. За слепе и слабовиде ученике у предстојећој школској години биће посебно опремљен рачунарски кабинет са звучним анридером, синтетизатором говора који претвара слике у звук.

– Издвојили смо учионицу, поставили столове и столице и чекамо да „чудо технике” стигне из општине Савски венац, која нам га и дарује. Овај уређај чита страницу и саопштава гласом оно што се на екрану види. Тако ће уз њега и потпуно слепе особе моћи активно да користе рачунар и Интернет, а ми ћемо бити једина школа у Србији која им то нуди – открива Нада Трифковић, директорка.

Школа у Делиградској улици идуће године слави 110 рођендан. И даље једина подучава најстарији занат – бабички. Чим матурирају многе гинеколошко-акушерске сестре запосле се у породилиштима, домовима здравља, болницама где је потребна нега и лечење трудница, беба и породиља. Предност школе је и то што је смештена у кругу Клиничко-болничког центра Србије.

– Ђаци похађају практичну наставу у 28 болница које су нам у непосредном окружењу. Није исто вежбати на лутки и на човеку. У наставним базама млади медицинари стекну драгоцено искуство и неретко добију понуду за посао – прича Трифковићева.

Последњих година расте интересовање и за одсек медицинска сестра-васпитач, јер у Београду постоји само у овој образовној установи, баш као и педијатријска сестра-техничар. Са дипломама ових смерова свршеним средњошколцима се смеше радна места у вртићима, дечјим диспанзерима здравствених установа и стационара.

Специфична по одличним условима боравка и рада и образовним профилима које нуди Зуботехничка школа примиће 200 ђака у први разред. Будуће стоматолошке сестре-техничари, 20 у огледном и 30 у регуларном одељењу, и 150 најмлађих зубних техничара учиће у здању чије су ходнике старије генерације украсиле графитима и у учионицама окреченим у ведре боје. Користиће модерно опремљене лабораторије и кабинете школе, а блок наставу похађаће у клиникама Медицинског и Стоматолошког факултета, у зубарским амбулантама домова здравља и на Војномедицинској академији.

Савремена учила издвајају школу „Надежда Петровић”, у којој четири године уче козметички техничари, 20 у огледном и 60 у регуларним одељењима, 150 медицинских сестара-техничара, а трогодишње образовање стиче 20 здравствених неговатељица и неговатеља. Њима су на располагању хидраулични кревети и модели срца који вреде неколико хиљада евра. И у Медицинској школи на Звездари школује се највише медицинских сестара-техничара, али су сва одељења овог смера експериментална. Основци који желе да постану лабораторијски техничари једино овде могу уписати једно огледно и још два одељења, а ни одсек санитарно-еколошки техничар не постоји у другим престоничким средњим школама. Најпријемчивији школарцима ипак је фармацеутски смер. Са знањем и искуством које стекну, матуранти фармацеути углавном настављају школовање.

М. Симић