Зелени празник без трубача

Вашингтон, децембра - Донета је историјска одлука. Ове године нико од службеника ни шефова неће бити укорен уколико пошаље или изговори честитку у којој помиње Божић и Нову годину, а не политички коректнију мантру "Срећни празници". Сходно томе посебан комитет на Капитол хилу одредио је да се ове године јелка висока 15 метара зове онако како је народ звао одувек - божићно, а не празнично дрво. Сваке године још од 1916. понеки национални парк, или појединац, има ту част да Американцима поклони по једно стасало, разгранато и лепо развијено дрво, које је због уважавања разних религија и обичаја постало "народно", а на њему се налазе украси и орнаменти из сваке од педесет савезних држава.

Акт осветљавања народног празничног симбола, такође је прешао у традицију, а зависно од године, председника и тренутног стања на зеленом фронту, светиљке се на пресађеном или одсеченом бору пале на соларну, ветровиту, електричну, халогену, можда једног дана и на атомску енергију. Сви говоре о штедњи и очувању планете али и овај појам у Америци има сасвим друго значење него у старом свету.

Градоначелник Њујорка Мајкл Блумберг, на пример, тврди да је овогодишња "градска" јелка испред зграде Рокфелер центра прво право божићно дрво које светли уз апсолутну сагласност са очувањем планете и њене енергије. Посечено је ручном тестером , а "зелено" је и због тога што светлуца од 28. новембра са 30 хиљада диода, које су за кров соларног снабдевача повезани посебним даљинцем. Уместо 3.510 киловат-сати дневно, оно за свој накит троши само 1.297 киловати. Тако дневно уштеди количину енергије коју породица у кући од двеста квадрата потроши за месец дана.

Много је речи и труда утрошено и на то да ли градске јелке треба да буду усађене у земљу за стално, да се пресађују сваког Божића или да се поставе сасечене, што је ипак најчешћи случај. У царевини пластике, где се она троши и баца немилице, пластични Божић не признаје се као прави. Кажу да би огроман број вештачких јелки више оштетио планету него права дрвца која се првог јануара демонтирају и дају на рециклажу, чиме се "обогаћује" подлога целе планете земље.

Нова година слави се уз телевизор, на плаћеној журци, у бару са пријатељима уз чашу шампањца…и на Тајмс скверу на Зеленој јабуци, где се одбројавају минути и секунди бесплатно. За то време околни хотели, ресторани и барови прописују време, јеловник и број попијених чаша по свачијем укусу. За преноћиште у последњој њујоршкој рупи која може у неко обично време да се изнајми за сто педесет, у ексклузивном децембру мора се платити бар 500 долара, а за новогодишњу ноћ и више. То је за већину Американаца сувише ирационална потрошња, јер су се већ добро испразнили за божићно шопинговање и трпезу.

Није тешко закључити да децембарски трошкови, макар неки од њих, ишли из градског или савезног буџета, нису ништа према зарадама које се слију у касе. Првог јануара сва светла се дефинитивно гасе, а настаје период огромних распродаја. Славље за оне који још нису све потрошили. Тако прође још једна Нова година. Заморени од шопинг молова, Американци и без новогодишњих трубача, рокера и турбопевачица крећу у нове радне победе.