Zeleni praznik bez trubača

Vašington, decembra - Doneta je istorijska odluka. Ove godine niko od službenika ni šefova neće biti ukoren ukoliko pošalje ili izgovori čestitku u kojoj pominje Božić i Novu godinu, a ne politički korektniju mantru "Srećni praznici". Shodno tome poseban komitet na Kapitol hilu odredio je da se ove godine jelka visoka 15 metara zove onako kako je narod zvao oduvek - božićno, a ne praznično drvo. Svake godine još od 1916. poneki nacionalni park, ili pojedinac, ima tu čast da Amerikancima pokloni po jedno stasalo, razgranato i lepo razvijeno drvo, koje je zbog uvažavanja raznih religija i običaja postalo "narodno", a na njemu se nalaze ukrasi i ornamenti iz svake od pedeset saveznih država.

Akt osvetljavanja narodnog prazničnog simbola, takođe je prešao u tradiciju, a zavisno od godine, predsednika i trenutnog stanja na zelenom frontu, svetiljke se na presađenom ili odsečenom boru pale na solarnu, vetrovitu, električnu, halogenu, možda jednog dana i na atomsku energiju. Svi govore o štednji i očuvanju planete ali i ovaj pojam u Americi ima sasvim drugo značenje nego u starom svetu.

Gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg, na primer, tvrdi da je ovogodišnja "gradska" jelka ispred zgrade Rokfeler centra prvo pravo božićno drvo koje svetli uz apsolutnu saglasnost sa očuvanjem planete i njene energije. Posečeno je ručnom testerom , a "zeleno" je i zbog toga što svetluca od 28. novembra sa 30 hiljada dioda, koje su za krov solarnog snabdevača povezani posebnim daljincem. Umesto 3.510 kilovat-sati dnevno, ono za svoj nakit troši samo 1.297 kilovati. Tako dnevno uštedi količinu energije koju porodica u kući od dvesta kvadrata potroši za mesec dana.

Mnogo je reči i truda utrošeno i na to da li gradske jelke treba da budu usađene u zemlju za stalno, da se presađuju svakog Božića ili da se postave sasečene, što je ipak najčešći slučaj. U carevini plastike, gde se ona troši i baca nemilice, plastični Božić ne priznaje se kao pravi. Kažu da bi ogroman broj veštačkih jelki više oštetio planetu nego prava drvca koja se prvog januara demontiraju i daju na reciklažu, čime se "obogaćuje" podloga cele planete zemlje.

Nova godina slavi se uz televizor, na plaćenoj žurci, u baru sa prijateljima uz čašu šampanjca…i na Tajms skveru na Zelenoj jabuci, gde se odbrojavaju minuti i sekundi besplatno. Za to vreme okolni hoteli, restorani i barovi propisuju vreme, jelovnik i broj popijenih čaša po svačijem ukusu. Za prenoćište u poslednjoj njujorškoj rupi koja može u neko obično vreme da se iznajmi za sto pedeset, u ekskluzivnom decembru mora se platiti bar 500 dolara, a za novogodišnju noć i više. To je za većinu Amerikanaca suviše iracionalna potrošnja, jer su se već dobro ispraznili za božićno šopingovanje i trpezu.

Nije teško zaključiti da decembarski troškovi, makar neki od njih, išli iz gradskog ili saveznog budžeta, nisu ništa prema zaradama koje se sliju u kase. Prvog januara sva svetla se definitivno gase, a nastaje period ogromnih rasprodaja. Slavlje za one koji još nisu sve potrošili. Tako prođe još jedna Nova godina. Zamoreni od šoping molova, Amerikanci i bez novogodišnjih trubača, rokera i turbopevačica kreću u nove radne pobede.