Држава проучава „Ушће”

Правобранилаштво и Тужилаштво Републике Србије добили су правну анализу купопродаје пословне зграде „Ушће”, али своје мишљење о том случају још нису спремни да поделе са јавношћу. И једни и други кажу да је прерано за коментаре и конкретне потезе, односно покретање истраге, будући да још нису проучили доказе.

Томо Зорић, портпарол Републичког јавног тужилаштва, каже да ће након обраде документације одлучити шта ће даље предузети и о томе обавестити јавност. О евентуалном покретању истраге није хтео да говори.

У Републичком јавном правобранилаштву, коме је такође пре три дана градоначелник Београда Драган Ђилас послао извештај о случају „Ушће”, јуче нису могли да се изјасне да ли ће повући потезе да накнадно заштите интересе државе.

Јер, Закон о промету непокретности недвосмислено налаже поништење уговора уколико постигнута цена није сразмерна тржишној вредности некретнине у време склапања уговора. Очекује се да Републичко јавно правобранилаштво покрене поступак за накнаду штете, уколико је продајом зграде за десет милиона марака оштећена државна имовина.

Страхиња Секулић, градски јавни правобранилац, напомиње да закон дозвољава ретроактивну наплату штете, само уколико страна која сматра да је оштећена буде успешно доказала своја права.

– Размишљамо да покренемо поступак за накнаду штете за градско грађевинско земљиште. Тражимо законске могућности да остваримо наша имовинска права и чекамо одлуку републичких институција – истиче Секулић.

Правна анализа градског јавног правобранилаштва је указала на низ пропуста приликом продаје зграде „Ушће” – оглашавање продаје, измена текста уговора у корист купца и погрешно означавање парцела и објеката при упису права коришћења.

Из документа градског јавног правобранилаштва произилази да је купац урушене зграде, манипулишући бројевима катастарских парцела и статусом изграђених објеката, успео да се укњижи на око 5,6 хектара земљишта, избегавши тендер за закуп, тако да би и рад катастра непокретности могао да буде преиспитан.

Ненад Тесла, директор Републичког геодетског завода, предузеће конкретне мере утврђивања одговорности уколико, каже, добије налог од републичких органа.

– У медијима је у последње време било доста контрадикторности поводом овог случаја. РГЗ има службу која контролише укњижбе по налогу тужилаштва или МУП-а – одговара на питање да ли је за Републички геодетски завод знатижеља јавности и постављање правне анализе градског правобранилаштва на сајт Скупштине града био довољан повод да самоиницијативно преиспита одлуке својих служби, не чекајући налог тужилаштва.

Он каже да не може да тврди да ли је укњижба урађена по пропису, али наглашава да треба имати у виду да су у међувремену промењени многи прописи.

Ипак, како инвеститор шопинг мола, који се налази на спорном земљишту, акт о урбанистичким условима није могао да добије без решених имовинских односа, односно сагласности власника земљишта, у овом случају државе, Републичка дирекција за имовину би такође имала шта да каже на ту тему.

Србољуб Панић, заменик директора Дирекције за имовину, јуче није могао са сигурношћу да потврди да ли је ова институција надлежна за бригу о државној имовини дала сагласност за укњижбу права коришћења земљишта и власништва над изграђеним објектима „Јуропијен констракшну”, купцу пословне зграде „Ушће”.