Српски монопол замењен руским

Уколико држава одлучи, ao томе се размишља, да се „Гаспромњефт” и приватници убудуће сами договарају о цени услужне прераде у домаћим рафинеријама, власници приватних пумпи у Србији ће се наћи у ситуацији „да уместо пастира, вук чува овце”.

Држава би таквим пребацивањем врућег кромпира нафтним партнерима јасно ставила до знања да је свој монопол препустила новом власнику – руском „Гаспромњефту”. Како се сазнаје, такав предлог је већ упућен на разматрање влади и чека се одговор.

Да ли се то хтело када се одлучило да се НИС прода?

Иако се у Министарству енергетике још припрема нови предлог Уредбе о ценама деривата, која би требало да призна реалне трошкове увоза и транспорта нафте, приватници већ негодују на захтев „Гаспромњефта” да се цена услужне прераде повећа са садашњих 29 на 52 долара по тони, како би покрио своје трошкове.

Бобан Атанацковић, председник Управног одбора удружења „Нафта” а. д., каже да ће влади и Министарству енергетике бити упућен захтев да се цена услужне прераде у рафинеријама не повећава изнад предложена 33 долара по тони, јер је и постојећа од 29 двоструко већа од важеће у окружењу.

– Цена услужне прераде у региону не прелази 18 долара по тони. Већински власник НИС-а тржи да буде 52, а до краја године и 108 долара – каже Атанацковић.

Упитан шта руски партнер жели тиме да постигне, Атанацковић каже да му је намера да уложених 400 милиона евра за куповину 51 одсто акција компаније врати за годину дана. Односно, да новац од прераде уложи у модернизацију, уместо што би за то улагао свој капитал. Али, тако би и држава могла да модернизује НИС и не би га продала, али је питање ко би с таквом ценом прераде од 60 или 100 долара по тони од приватника могао да опстане и учествује у обезбеђивању енергетског биланса земље – напомиње наш саговорник.

Ако би цена услужне прераде била виша од 33 долара, а држава је укалкулише у малопродајну цену деривата, гориво би додатно морало да поскупи.

После јучерашњег поскупљења горива за око 3,8 динара и недавне корекције за три, односно четири динара по литру због повећања акцизе, бензин се већ сада точи по цени вишој од евра.

Атанацковић истиче да је предложена цена за прераду од 33 долара управо да би се део издвајао за модернизацију, а испада да је и то сада мало.

– У купопродајним уговору с „Гаспромњефтом” пише да се на тржишту Србије ништа неће мењати до краја 2010. године, када би требало да уследи либерализација – подсећа Атанацковић. – Ако држава прихвати захтев већинског власника НИС-а, приватници ће тражити да се тржиште отвори и пре 2011. године.

Купопродајним уговором је, међутим, предвиђено да се Уредба о забрани увоза деривата не може мењати до 31. децембра 2010. године, али то се не односи на Уредбу о ценама деривата.

У Министарству енергетике се незванично сазнаје да се и даље преговара с „Гаспромњефтом”, али да за сада коначног договора нема. Како ствари стоје, формула по којој се сада израчунава цена деривата требало би комплетно да се мења, јер поред цене услужне прераде има још спорних решења. Осим реалног признавања трошкова увоза, транспорта и прераде нафте, по новој уредби би се цена деривата усклађивала с ценом бензина на светској берзи, како то већ ради већина земаља у окружењу, док би малопродајна маржа могла бити око 5,5 динара, за пола динара више него сада.

И остали приватници који прерађују нафту код НИС-а, а који су поднели захтев за измену Уредбе о ценама деривата, као што су „Лукоил”, „Петробар”, „Тимоил”, слажу се да је захтев руског партнера нереалан. Ако буде прихваћен, питање је дана када ће морати да престану да раде. Ако држава, констатују приватници, не може пола године да се договори са „Гаспромњефтом”, како ли ће тек они?

Упитани шта „Гаспромњефт” постиже тиме што подиже цену прераде, ако држава не допусти да се она укалкулише у малопродајну цену, приватници тврде да они код НИС-а више не прерађују нафту. Подсећају да већ шест месеци чекају да се Уредба о ценама промени, јер су овако сви на губитку. Рачуница показује да је и НИС такође на губитку. Ако ова компанија увезе и преради два милиона тона нафте годишње, транспорт Јадранским нафтоводом је кошта 15 долара, а признаје се осам долара, НИС само по том основу годишње губи 14 милиона долара.