Мислила сам да никада нећу наћи посао

Eкстра, је реч која је спонтано излетела Исидори Мијаиловић на питање како се осећа након што је до радне књижице дошла преко пројекта „Прва шанса”.

Служећи се младалачким жаргоном, ова двадесеттрогодишња девојка из Крагујевца описала је тренутак на који је чекала две године, искрено признајући да је, од када је у родном граду у року дипломирала на Вишој техничкој школи, неколико пута била веома обесхрабрена.

– Мислила сам да никада нећу наћи посао. Где год да сам отишла, па била то и продавница или бутик, иако сам по струци инжењер информатике, сви послодавци су подразумевали радно искуство. Није ми било јасно како да га стекнем ако ми нико не пружи шансу. Ово је заиста прва шанса коју сам добила у каријери и мислим да је назив пројекта одговарајући. Шта друго да кажем него да сам пресрећна – није крила задовољство Исидора.

Она је пре два дана била међу првим приправницима који су од потпредседника владе Млађана Динкића примили један од 100 уговора за посао преко програма за запошљавање Владе Републике Србије. У наредних месец дана укупно 15.000 приправника ће на овај начин у радне књижице уписати првих годину дана радног стажа, од чега ће њих 10.000 плате примати из републичког буџета, а 5.000 из покрајинске касе.

Исидора Мијаиловић искрено признаје да одавно није имала тако велику трему, јер је у име свих вршњака, приликом уручења уговора, одржала и говор:

– Претходног дана сам причала пред камерама, сад дајем изјаву за „Политику”. Свиђа ми се како је почела моја каријера – нашалила се Исидора која већ од понедељка мора да устаје раном зором како би на време стигла на посао у погон „Застава тапацирнице”.

– Није било никаквих посебних припрема за први радни дан – каже она и додаје: „На њега сам чекала две године, а сада једва чекам да почнем да радим, од посла немам трему”.

– Знам шта ме чека, радићу у струци и конкретно ћу се бавити уносом података. Без обзира на све кроз шта сам прошла тражећи посао никада ми није пало на памет да напустим земљу и, као многи моји вршњаци, посао потражим у иностранству. Једноставно, ту сам рођена, ту сам се школовала, желим ту да живим и радим. Вредело је чекати две године, сад ми је много лакше. Одлучила сам се за информатику управо зато што сам сматрала да ћу тако најлакше моћи да се запослим. Да је то занимање будућности и да ми неће бити тешко да до посла дођем, не само у Крагујевцу, него било где. Ипак, ствари нису ишле баш тако лако – каже наша саговорница.

Ни у чему, каже, није оскудевала док је живела од родитељског џепарца, али једва чека да у руке узме свој први зарађени динар. Већ вечерас Исидора ће, о мамином и татином трошку, морати да части друштво.

– Можда изађемо у град или нешто спремим код куће, размислићу. Углавном, другари су одмах питали кад ћу да частим. Охрабрени мојим примером, сви који немају посао конкурисали су за пројекат „Прва шанса” – истиче Исидора.

До сада је за овај пројекат конкурисало 4.000 предузећа, а компаније су тражиле 8.000 приправника. Иако послодавац нема обавезу да их по истеку уговора задржи на послу, представници власти су уверени да ће „они који се покажу као вредни” моћи да наставе да раде у компанији у којој су стекли прво радно искуство.

Предвиђено је да приправници са средњем школом имају плату од 16.000 динара месечно, са вишом школом 18.000 динара, а они који су завршили факултет добијаће 20.000 динара месечно. Држава ће плаћати доприносе, а послодавац само порез на доходак који за највишу нето плату у оквиру програма износи 2.589 динара. Услов за учешће компанија је да су из приватног сектора, да су солвентне и да редовно уплаћују порезе и доприносе запосленима. За мере запошљавања ребалансом буџета је предвиђено 3,5 милијарди динара, уместо три милијарде динара колико је претходно било планирано.

Аница Николић