Стан само за чисте паре

Агенције за некретнине убудуће су обавезне да утврђују порекла новца којим њихови клијенти купују станове или пословни простор. Тај задатак трговци некретнина добили су од Министарства финансија.
– Од нас се тражи да на дискретан начин проценимо и испитамо одакле купцима кућа и станова паре. Сугерисано нам је да у агенцијама запослимо по једног радника, који би се само тиме бавио. Уколико се утврди да је наш клијент прао новац куповином стана или локала, а ми то не пријавимо, следе нам огромне казне – пожалио се „Политици” власник једне агенције за некретнине после састанка са представницима Министарства у Привредној комори Србије.
Преузимање улоге полицајца трговцима некретнина нимало се не допада и питају зашто банке нису те које контролишу токове и порекло новца.
Директор Управе за спречавање прања новца Александар Вујичић каже за „Политику” да су агенције за промет некретнина на то обавезне по Закону о спречавању прања новца и финансирања тероризма и додаје да нису само оне дужне да то раде већ и друге институције и професије – банке, осигуравајуће куће, мењачнице, рачуновође, адвокати...
Да су агенције за промет некретнина укључене у спречавање прања новца и финансирања тероризма није пракса само у ЕУ већ и свим државама света које своје системе усклађују са међународним стандардима (конвенцијама, препорукама, директивама или другим документима које доносе УН, Савет Европе, ЕУ).
– Поред пријављивања сумњивих трансакција, сви су дужни да идентификују своје клијенте, прате њихово пословање и воде евиденцију о томе. Другим речима, дужни су да познају клијенте, како не би новац циркулисао без знања чији је и да ли је стечен законитим или незаконитим путем. Тиме се и саме институције, које закон назива обвезницима штите од злоупотреба за сврхе прања новца. Једна од најризичнијих области у том смислу јесте промет некретнина, како у Србији, тако и у иностранству – објашњава Вујичић.
Закон детаљно прописује поступак приликом успостављања пословне сарадње са клијентима за све обвезнике, па тако и за агенције за промет некретнина. Сваки обвезник, како напомиње, утврђује и проверава идентитет свог клијента и поставља му низ питања, како у вези с пословним односом, тако и о имовини која јесте или ће бити предмет тог пословног односа. Информације о пореклу те имовине се прикупљају када постоји висок ризик од прања новца или финансирања тероризма. – Сви обвезници су дужни то да раде. Када се једном успостави ефикасан систем за борбу против прања новца и финансирања тероризма, клијенти се повинују законским одредбама те их и не чуде питања која им се постављају у вези са њиховом имовином – вели он.
Агенције су дужне да информације прибаве од својих клијената али и из других независних извора. У случајевима када су нелогичне или када указују на било који други начин на сумњу да је реч о прању новца или финансирању тероризма, тада то пријављују Управи за спречавање прања новца. Агенција не истражује на који је начин његов клијент стекао новац, већ тај посао обавља Управа и други надлежни државни органи. Управа анализира не само информације добијене од агенција, већ их упоређује и анализира у скупу свих података које је добила од других обвезника, државних и иностраних органа у поступку међународне сарадње. Тек потом може се закључити да ли је опран новац.

Б. Думић – М. Авакумовић