Ко је крив за пропусте у обезбеђењу

Београдска полиција је, уз кривичну пријаву, привела истражном судији Општинског суда у Београду, Драгана Марића (1952) из Ваљева, који је прекјуче у згради председништва Србије претио да ће активирати бомбу „кашикару” уколико не потпише вансудско поравнање. Полиција га сумњичи за кривична дела изазивања опште опасности и недозвољеног држања оружја и експлозивних материја.

Максимална казна за поседовање бомбе је пет година, док је за изазивање опште опасности запрећена казна од шест месеци до пет година затвора.

Вишечасовна драма између Марића, који је све време у руци држао бомбу са извученим осигурачем, и преговарачког тима полиције изазвала је свеопшту панику и то само дан после незапамћених безбедносних мера током посете Џозефа Бајдена, потпредседника САД. Овдашња јавност остала је, најблаже речено, збуњена тиме да свако може наоружан бомбама да уђе у зграду председништва и да прети да ће употребити оружје.

Да иронија буде већа Марић је претходно најавио шта ће да уради, пославши 11.000 писама преко Интернета. Очигледно је да је, иако је Борис Тадић, председник Србије, после свега похвалио специјалне јединице полиције и војске, обезбеђење председника и преговараче, превентивна реакција служби безбедности као и других државних органа у овом случају изостала због грешке у безбедносној процени.

Према закону, за обезбеђење Бориса Тадића задужени су припадници батаљона војне полиције специјалне намене „Кобре”, МУП и Безбедносноинформативна агенција (БИА). Недавно је, подсетимо, усвојена и Уредба о одређивању послова безбедносне заштите коју обављају МУП, БИА, Војнобезбедносна агенција и Војна полиција. Њом је прописано ко и у коликој мери има право на контраобавештајну, физичко-техничку и радиолошко-хемијско-биолошку и безбедносну заштиту.

На питање због чега није одговарајуће реаговано на Марићеве јавно обелодањене претње и да ли је реч о погрешној безбедносној процени, за „Политику” је у БИА јуче речено да „немају коментар. Исто питање смо упутили МУП-у Србије, али нам никакав одговор није стигао из ове институције.

Снежана Маловић, министар правде Србије, сматра да је било реакције државних органа на електронско писмо Драгана Марића. Она, међутим, у својој јучерашњој изјави за медије није објаснила о којим је то реакцијама реч.

– Поводом мејла је било реакције државних органа. На обезбеђењу зграде председника Републике Србије је да се старају о реду у тој згради. Оценила бих да је реакција у погледу заустављања Марића била адекватна, али је на њима да изврше одговарајуће провере и дају коначну реч – рекла је Маловић.

Ивица Дачић, министар полиције, рекао је за Б 92 да случај Драгана Марића указује да је неопходно озбиљно размотрити начин обезбеђења јавних личности и институција. Као својеврсну олакшавајућу околност у целом случају, Дачић је навео да „иако је реч о упаду у чувану државну институцију, живот председника Бориса Тадића ни у једном тренутку није био угрожен”.

– Добро је што се све завршило на миран начин. Не бих рекао да је било пропуста у безбедносним службама, а полиција и војска су адекватно реаговали – рекао је Дачић.

Министар полиције је објаснио да српски политичари дневно добијају на десетине претећих мејлова, као и да се сви они проверавају.

– Марић је већ неколико година предмет истраге, он је чак и привођен. Међутим, тужилаштво у овом случају није видело основе за покретање поступка. Ово сигурно значи да треба на мало озбиљнији начин проучити безбедност свих. То ће бити предмет анализе. Војне службе су могле то да реше по кратком поступку, прошло је без жртава, али се увек иде на миран начин, тако је у 90 одсто случајева – рекао је Дачић.

Како сазнајемо, Марић је већ пре више од месец дана на сличан начин претио да ће да се запали испред председништва. Тада су припадници МУП-а предузели превентивне мере како би то спречили и дошли на одређено место. Међутим, Марић се тада није појавио.

Дарко Трифуновић, са Факултета за безбедност, каже за „Политику”, да овај случај говори о томе да је аналитичко-безбедносни систем направио пропуст.

– Реч је о аналитичко-обавештајном пропусту. Чињеница да је Марић на 11.000 адреса послао мејлове и упозорио шта ће да уради је на неки начин олакшавајућа околност у поступку против њега. Обавештајно-безбедносни део обезбеђења председника је пао на испиту, а не физичко-технички – оцењује Трифуновић.

Наш саговорник каже да би се безбедност председника Србије у великој мери побољшала формирањем нове службе.

– У Америци је за безбедност председника и свих важних личности задужена посебна служба „Сикрет срвис”, која се налази при Министарству правде. Чињеница је да између војске и полиције, не само код нас већ и у свету, постоји један антагонизам и ривалитет.

Пребацивање надлежности и формирање специјалне службе при Министарству правде ставило би до знања председнику и грађанима да је та служба изнад других. Код нас председника чува војска, а зграду обезбеђује полиција, тако да увек може да дође до размимоилажења надлежности. Потребно је да се у Србији успостави систем који прикупља све информације и који превентивно делује. Војник наоружан шлемом, пушком и панцирима је без команде, аналитике и обавештајног рада неупотребљив човек на асфалту – оцењује Трифуновић.

Данијела Вукосављевић