Анђели чувари из „Земље живих”

Ченеј – Протеклих двадесет година биле су прави пакао за Београђанина Матију Гајића, који већ осам месеци живи у заједници „Земља живих”– комуни за лечење болести зависности манастира Ковиљ. Највећи део живота овог тридесетчетворогодишњег младића обележила је зависност од дроге и алкохола.

– Дошао сам до самог дна, распродао велики део наслеђеног имања, пропао и видео сам самоубиство као једини излаз. Тада сам одлучио да уђем у комуну, и боравак овде ми је заиста помогао – прича Гајић.

Он истиче да му молитва помаже да преброди кризе које се јављају с времена на време.

– Тајна њиховог успешног боравка овде је лишавање свих спољашњих ефеката које човека разграђују у духовном смислу, а један од основних циљева јесте да се сретну сами са собом и у себи препознају разлог због кога су почели да се дрогирају – каже за „Политику” епископ јегарски Порфирије, под чијим окриљем, а уз благослов епископа бачког Иринеја последњих пет година функционише ова заједница.

(/slika2)У ченејској комуни, једној од пет кућа које улазе у пројекат „Земља живих“, тренутно се налази 25 штићеника. Програм треба да траје бар две и по године.

– Петнаест штићеника је до сада прошло комплетан програм и они су сви данас здрави људи. Осамдесет посто оних који су били код нас око годину дана су, такође, добро, ресоцијализовали су се и вратили здравим животним навикама и својим породицама – прича владика Порфирије.

Он истиче да је боравак у заједници „Земља живих” бесплатан.

– За разлику од Ковиља, сазнајемо да други центри своје услуге наплаћују – истиче он.

Води се рачуна да број новопридошлих и старих штићеника буде избалансиран, тако да сваки нови брат има свог „анђела чувара“, једног од старијих штићеника који се стара и одговара за свог млађег сабрата.

– Веома је битно да знају да их ми овде лечимо Божијом љубављу, јер наркомани и јесу људи жељни љубавикоју покушавају да добију на погрешан начин и то је оно што их и одводи на странпутицу – каже владика, истичући да заједница одржава везе са државним институцијама, односно болницама које се баве лечењем зависности. Осим тога, инсистира се на томе да они који долазе у комуну буду физички очишћени од наркотика колико год је то могуће – објашњава владика Порфирије.

Он не одобрава недавне немиле догађаје у Црној Реци и суровост и репресију према штићеницима.

– Био сам шокиран ужасним призорима бруталности приказаним на снимцима насиља које се врши над „штићеницима“ центра при манастиру Црна Река. Чуо сам да се и сам манастир противи томе. Није ми јасно како епископ рашко-призренски Артемије допушта такве ствари у центру који се налази под окриљем његове епархије – изричит је владика Порфирије.

Став манастира Ковиљ је, како тврди, да се зло не може победити злим, већ искључиво жртвеном љубављу, односно безусловним давањем за добро. Кажњавање, односно , епитимије које се примењују у овој комуни, функционишу на принципу савести.

– Рецимо,уколико се неко није обријао, он би требало сам да умоли осталу браћу за опроштај и одрекне се, нпр, кафе која се пије једном дневно. Уколико је ипак попије без благослова , и наредног дана ће је опет само он пити, али у присуству остале браће којима ће напитак бити ускраћен – објашњава владика.

Сви штићеници који су присуствовали разговору истичу да је веома важно то што је боравак у заједници добровољан и што имају свест о томе да све зависи од њих самих.

Радни дан почиње певањем духовних песама, што је, сматра владика, веома важно. После молитве и доручка одлази се на радне активности приликом којих се, кажу,најбоље размишља о учињеним грешкама. После обављеног посла поново следи молитва, па ручак после кога се наставља са послом још неколико сати, а уколико је спортски дан, одлази се на фудбал.

Најважнији моменат у току дана је тзв. „подела” која се обавља после вечере и приликом које штићеници износе своја искуства протеклог дана. Свако говори о својим проблемима и о свом доживљају других при чему је тежиште на изграђивању здравих међуљудских односа у заједници.

Бранка Малиш