Anđeli čuvari iz „Zemlje živih”

Čenej – Proteklih dvadeset godina bile su pravi pakao za Beograđanina Matiju Gajića, koji već osam meseci živi u zajednici „Zemlja živih”– komuni za lečenje bolesti zavisnosti manastira Kovilj. Najveći deo života ovog tridesetčetvorogodišnjeg mladića obeležila je zavisnost od droge i alkohola.

– Došao sam do samog dna, rasprodao veliki deo nasleđenog imanja, propao i video sam samoubistvo kao jedini izlaz. Tada sam odlučio da uđem u komunu, i boravak ovde mi je zaista pomogao – priča Gajić.

On ističe da mu molitva pomaže da prebrodi krize koje se javljaju s vremena na vreme.

– Tajna njihovog uspešnog boravka ovde je lišavanje svih spoljašnjih efekata koje čoveka razgrađuju u duhovnom smislu, a jedan od osnovnih ciljeva jeste da se sretnu sami sa sobom i u sebi prepoznaju razlog zbog koga su počeli da se drogiraju – kaže za „Politiku” episkop jegarski Porfirije, pod čijim okriljem, a uz blagoslov episkopa bačkog Irineja poslednjih pet godina funkcioniše ova zajednica.

(/slika2)U čenejskoj komuni, jednoj od pet kuća koje ulaze u projekat „Zemlja živih“, trenutno se nalazi 25 štićenika. Program treba da traje bar dve i po godine.

– Petnaest štićenika je do sada prošlo kompletan program i oni su svi danas zdravi ljudi. Osamdeset posto onih koji su bili kod nas oko godinu dana su, takođe, dobro, resocijalizovali su se i vratili zdravim životnim navikama i svojim porodicama – priča vladika Porfirije.

On ističe da je boravak u zajednici „Zemlja živih” besplatan.

– Za razliku od Kovilja, saznajemo da drugi centri svoje usluge naplaćuju – ističe on.

Vodi se računa da broj novopridošlih i starih štićenika bude izbalansiran, tako da svaki novi brat ima svog „anđela čuvara“, jednog od starijih štićenika koji se stara i odgovara za svog mlađeg sabrata.

– Veoma je bitno da znaju da ih mi ovde lečimo Božijom ljubavlju, jer narkomani i jesu ljudi željni ljubavikoju pokušavaju da dobiju na pogrešan način i to je ono što ih i odvodi na stranputicu – kaže vladika, ističući da zajednica održava veze sa državnim institucijama, odnosno bolnicama koje se bave lečenjem zavisnosti. Osim toga, insistira se na tome da oni koji dolaze u komunu budu fizički očišćeni od narkotika koliko god je to moguće – objašnjava vladika Porfirije.

On ne odobrava nedavne nemile događaje u Crnoj Reci i surovost i represiju prema štićenicima.

– Bio sam šokiran užasnim prizorima brutalnosti prikazanim na snimcima nasilja koje se vrši nad „štićenicima“ centra pri manastiru Crna Reka. Čuo sam da se i sam manastir protivi tome. Nije mi jasno kako episkop raško-prizrenski Artemije dopušta takve stvari u centru koji se nalazi pod okriljem njegove eparhije – izričit je vladika Porfirije.

Stav manastira Kovilj je, kako tvrdi, da se zlo ne može pobediti zlim, već isključivo žrtvenom ljubavlju, odnosno bezuslovnim davanjem za dobro. Kažnjavanje, odnosno , epitimije koje se primenjuju u ovoj komuni, funkcionišu na principu savesti.

– Recimo,ukoliko se neko nije obrijao, on bi trebalo sam da umoli ostalu braću za oproštaj i odrekne se, npr, kafe koja se pije jednom dnevno. Ukoliko je ipak popije bez blagoslova , i narednog dana će je opet samo on piti, ali u prisustvu ostale braće kojima će napitak biti uskraćen – objašnjava vladika.

Svi štićenici koji su prisustvovali razgovoru ističu da je veoma važno to što je boravak u zajednici dobrovoljan i što imaju svest o tome da sve zavisi od njih samih.

Radni dan počinje pevanjem duhovnih pesama, što je, smatra vladika, veoma važno. Posle molitve i doručka odlazi se na radne aktivnosti prilikom kojih se, kažu,najbolje razmišlja o učinjenim greškama. Posle obavljenog posla ponovo sledi molitva, pa ručak posle koga se nastavlja sa poslom još nekoliko sati, a ukoliko je sportski dan, odlazi se na fudbal.

Najvažniji momenat u toku dana je tzv. „podela” koja se obavlja posle večere i prilikom koje štićenici iznose svoja iskustva proteklog dana. Svako govori o svojim problemima i o svom doživljaju drugih pri čemu je težište na izgrađivanju zdravih međuljudskih odnosa u zajednici.

Branka Mališ