Повратак из мртвих

Јовица Олушки из Новог Сада данас има 37 година, а уз дрогу је провео више од пола свог живота. Када му је било 15 први пут је, као по неком неписаном правилу, пробао марихуану. Убрзо је почео и да је продаје како би за себе обезбедио одређену количину.

– После две године пробао сам тродоне, који су се тада могли купити у апотеци у слободној продаји. Са 18 година сам први пут узео хероин, али нисам одмах постао његов зависник, па сам једно време користио комбинацију алкохола и тродона – набраја Јовица Олушки шта је све користио од опијата.

Међутим, када је отишао у Амстердам да ради, није успео да остане имун на хероин, па је одмах почео интравенски да га користи.

– Тамо ме је чекао посао, стан, социјално, али сам одмах пао на дно. Покушао сам да оставим дрогу, па сам користио метадоне. Узалуд, убрзо сам се „навукао” и на њих, али и на кокаин. Све је пропало, издао сам стан у Амстердаму и вратио се у Србију како бих се спасао... – прича Олушки.

А у Србији? Е, овде га је дочекао један стари друг, који је користио хероин, па се све наставило. Како више није имао довољно новца дрогирао се тродонима и бенседином и доживљава епилептични напад.

– Покушавао сам да се лечим, ишао код неуропсихијатра. Успевао сам по два, три месеца да будем чист од хероина и пилула, али увек се вратим на исто. Десет година сам покушавао да оставим дрогу, али нисам успевао – објаснио је за „Политику” Олушки и додао како је два пута био на ивици смрти, па је и хитна помоћ морала да долази како би га вратили у живот.

– То је био круг из кога нисам могао да се извучем. Покушавао сам и сам да се излечим, па се изолујем, и кад мало ојачам изађем у град, а онда сретнем пријатеље који су били у истом проблему и наставим по старом – рекао је он.

У излечењу му није помогао ни брак, јер чим би дошло до неког проблема окренуо би се дроги. Штавише, после развода почео је интензивно да се дрогира. Све се то дешавало пре годину и по дана, а онда је одлучио да оде у „Раскршће”.

– Тамо сам већ 14 месеци и рехабилитација се приближава крају. Налазим се у „Кући на пола пута”, што значи да нисам више у изолацији, већ у кући која је у центру града – казао је Олушки и објаснио како је увек имао посао и да је напорно радио како би се дрогирао, што му је и омогућило да не залази у криминал.

Даница Олушки, Јовичина мајка, прича како је било страшно борити се с проблемом свога сина и да се ниште не може без помоћи и подршке родитеља и стручних људи.

– Мислиш да ћеш изгубити дете за длаку, а не можеш да му помогнеш. Сада је већ годину дана прошло откако је „чист”. Али, искрено да вам кажем, мене опет хвата страх шта ће бити кад се то заврши, кад се суочи са слободом и њеним изазовима ... – страхује Даница Олушки.

-----------------------------------------------------------

Кућа „на пола пута”

Брачни пар Ивановић, Светлана и Саша, пре 10 година су отворили Центар за одвикавање од наркоманије „Раскршће” у Новом Саду.

– Наш програм покривају све мањкавости живота људи који су били зависни. Он им омогућава да развију своје психолошке и социолошке вештине, односе са људима, да схвате себе и да донесу чврсту одлуку како ће изнова започети свој живот – објаснила је Светлана Ивановић, која је и сама у младости имала проблема са наркотицима.

Она је објаснила да постоји и програм ресоцијализације, затим мушки и женски рехабилитациони центар, као и две куће „на пола пута”.

– У тим кућама им помажемо да се одвоје од нашег програма и да започну самостални живот. Мишљења сам да треба дозволити рад свим рехабилитационим центрима, јер њих никада није довољно. Не бих да коментаришем ниједан програм, пошто сваки штићеник за себе треба да изабере онај који му одговара и због тога је предност ако имамо више различитих програма – рекла је она за „Политику” напомињући да је против агресивних метода у лечењу наркоманије.

В. М. Д.