Карика која недостаје

Последњих година у савременом филму, свету маркетинга, видео-игара и осталим аспектима уметности и забаве све више се осећа утицај примењене музике. Без обзира на то да ли слушате популарни филмски саундтрек, мелодију из ваше омиљене рекламе или аудио увод у окршај са виртуелним непријатељима, примењена музика је свуда око нас. Важност овог сегмента музике увиђа све већи број младих, талентованих и школованих људи, који и сами активно учествују у процесима стварања уметничких пројеката. Наш саговорник, Александар Ранђеловић (32) један је од представника млађе генерације аутора који доприносе значају свеобухватности данашњих музичких пројеката.

Овом композитору широког спектра примењене музике специјалност су филм и видео-игре. Дипломац дизајна звука на Факултету драмских уметности познат је по вишегодишњој сарадњи са Гораном Бреговићем, раду на светски познатој видео-игри „GenesisRising”, а од актуелних пројеката Ранђеловић је аутор музике за филм „Свети Георгије убива аждаху”. Тренутно је у припреми издање саундтрека овог филма за руско тржиште. Ранђеловић тренутно компонује музику за филм „Travelator”, у режији Душана Милића, и завршава рад на новом албуму Сање Илића и „Балканике”, „Identity”, на којем је ангажован као копродуцент и аранжер.

Ранђеловић каже да му је драго што се у последње време филмови код нас снимају много професионалније, са више улагања у свим сегментима и посвећивања пажње детаљима.

– Није поента у томе да филм само изгледа грандиозно. Потребно је уклопити много ситних и крупних детаља да он изгледа комплетно и да поред базичног квалитета има и друге, који привлаче најразличитију публику. Музика, сценографија, костимографија, шминка, амбијент, камера... све је подједнако важно, и то чини једно уметничко дело већим. Време клишираних приступа стварању филма је прошло.

Наш саговорник додаје да је право задовољство радити у тиму људи који су стварали „Светог Георгија” . Истиче да је сарадња са редитељем филма Срђаном Драгојевићем била јако инспиративна.

– Срђан је човек који посвећује пажњу сваком детаљу подједнако. То је модеран редитељ, који тачно зна шта хоће, а уједно је отворен и за нове, свеже идеје. Хтео је озбиљне музичке теме, које би на прави начин испратиле атмосферу, дијалоге и динамику филма. Иако сам се у цео пројекат укључио релативно касно, брзо смо се договорили. Снимали смо у сали Београдске филхармоније, посвећено и озбиљно, и сматрам да смо сви заједно допринели креирању једног успешног и великог филма

Упитан како он доживљава разлику између бављења примењеном музиком и, условно речено, „класичног” стварања песама, Ранђеловић без размишљања одговара:

– Сваки пут има своју драж. Неко би помислио да је стварање апсолутне музике у неку руку лакше. Кад кажем лакше, мислим на потенцијалне околности. Око вас је мањи круг људи, имате много више слободе у стварању и у неким сегментима ви диктирате ствари. Код примењене музике то је другачије. Треба да се прилагодите тиму, туђе жеље и замисли ускладите са својим и спроведете у дело. Мени је тај део баш и најзабавнији јер се, ако је реч о филму, једноставно уживим у њега. Препустим се сваком детаљу, речи, уздаху и то претачем у ноте.

Ранђеловић има свој удео и у планетарном успеху видео-игре „GenesisRising”. Каже да рад на музици за видео-игре доживљава као логичан ток ствари, с обзиром на љубав према новим технологијама.

– У нашој земљи, па донекле и у свету, многи људи и не схватају величину видео-игара. Многи их и даље сматрају јефтиним видом забаве за млађу популацију. Чињенице говоре да су данашње видео-игре права мала ремек-дела, озбиљни пројекти, који се припремају месецима, годинама. Причам и из свог угла. За једну једину игру понекад се ангажују највећа светска имена из света популарне и примењене музике, чувени симфонијски оркестри и велики композитори. А прича о томе колико је индустрија видео-игара данас велика, сасвим је излишна. Она у неким сегментима далеко премашује филмску.

Као човек који део својих корена налази у класичној музици (виолина, соло певање), Ранђеловић закључује да је то предност која свакако може да утиче на квалитет његовог рада.

– Класична музика је полазна основа која вам може бити изузетно олакшање у примењеној музици. Добри пројекти се такође могу направити и у искључиво популарном приступу музици, али класика је нешто што примењеној музици може да да ту неопходну енергију, често буде та карика која недостаје.

--------------------------------------------------------

Бреговић је велики уметник

Ранђеловић је у периоду од 2001. до 2007. године сарађивао са Гораном Бреговићем.

– Бројни филмски пројекти, сарадње на албумима и светска турнеја 2003/2004, незаборавна су искуства – каже наш саговорник.

– На просторима много ширим од региона Балкана тешко ћете наићи на човека као што је Бреговић. Он је, пре свега, велики уметник и начин на који ради је специфичан. Рад са њим представља немерљиво искуство кроз које сваки човек може много да научи. Смернице које он даје врло су јасне, што је добро, јер не лутате много тражећи праву ствар. Многе се његове идеје, чак и у почетној фази, испоставе као најбоља решења на крају.

Турнеја 2003/2004. такође је била незаборавна. Морам признати да је велика част али и одговорност бити део тако великог тима, јер у питању су десетине, стотине концерата, смењивање градова и земаља као на филмској траци, стотине хиљада пређених километара, што проузрокује велики ментални и физички замор. Морате бити прави професионалац да све то успешно испратите – каже Ранђеловић.

Адријан Чолаковић