Karika koja nedostaje

Poslednjih godina u savremenom filmu, svetu marketinga, video-igara i ostalim aspektima umetnosti i zabave sve više se oseća uticaj primenjene muzike. Bez obzira na to da li slušate popularni filmski saundtrek, melodiju iz vaše omiljene reklame ili audio uvod u okršaj sa virtuelnim neprijateljima, primenjena muzika je svuda oko nas. Važnost ovog segmenta muzike uviđa sve veći broj mladih, talentovanih i školovanih ljudi, koji i sami aktivno učestvuju u procesima stvaranja umetničkih projekata. Naš sagovornik, Aleksandar Ranđelović (32) jedan je od predstavnika mlađe generacije autora koji doprinose značaju sveobuhvatnosti današnjih muzičkih projekata.

Ovom kompozitoru širokog spektra primenjene muzike specijalnost su film i video-igre. Diplomac dizajna zvuka na Fakultetu dramskih umetnosti poznat je po višegodišnjoj saradnji sa Goranom Bregovićem, radu na svetski poznatoj video-igri „GenesisRising”, a od aktuelnih projekata Ranđelović je autor muzike za film „Sveti Georgije ubiva aždahu”. Trenutno je u pripremi izdanje saundtreka ovog filma za rusko tržište. Ranđelović trenutno komponuje muziku za film „Travelator”, u režiji Dušana Milića, i završava rad na novom albumu Sanje Ilića i „Balkanike”, „Identity”, na kojem je angažovan kao koproducent i aranžer.

Ranđelović kaže da mu je drago što se u poslednje vreme filmovi kod nas snimaju mnogo profesionalnije, sa više ulaganja u svim segmentima i posvećivanja pažnje detaljima.

– Nije poenta u tome da film samo izgleda grandiozno. Potrebno je uklopiti mnogo sitnih i krupnih detalja da on izgleda kompletno i da pored bazičnog kvaliteta ima i druge, koji privlače najrazličitiju publiku. Muzika, scenografija, kostimografija, šminka, ambijent, kamera... sve je podjednako važno, i to čini jedno umetničko delo većim. Vreme kliširanih pristupa stvaranju filma je prošlo.

Naš sagovornik dodaje da je pravo zadovoljstvo raditi u timu ljudi koji su stvarali „Svetog Georgija” . Ističe da je saradnja sa rediteljem filma Srđanom Dragojevićem bila jako inspirativna.

– Srđan je čovek koji posvećuje pažnju svakom detalju podjednako. To je moderan reditelj, koji tačno zna šta hoće, a ujedno je otvoren i za nove, sveže ideje. Hteo je ozbiljne muzičke teme, koje bi na pravi način ispratile atmosferu, dijaloge i dinamiku filma. Iako sam se u ceo projekat uključio relativno kasno, brzo smo se dogovorili. Snimali smo u sali Beogradske filharmonije, posvećeno i ozbiljno, i smatram da smo svi zajedno doprineli kreiranju jednog uspešnog i velikog filma

Upitan kako on doživljava razliku između bavljenja primenjenom muzikom i, uslovno rečeno, „klasičnog” stvaranja pesama, Ranđelović bez razmišljanja odgovara:

– Svaki put ima svoju draž. Neko bi pomislio da je stvaranje apsolutne muzike u neku ruku lakše. Kad kažem lakše, mislim na potencijalne okolnosti. Oko vas je manji krug ljudi, imate mnogo više slobode u stvaranju i u nekim segmentima vi diktirate stvari. Kod primenjene muzike to je drugačije. Treba da se prilagodite timu, tuđe želje i zamisli uskladite sa svojim i sprovedete u delo. Meni je taj deo baš i najzabavniji jer se, ako je reč o filmu, jednostavno uživim u njega. Prepustim se svakom detalju, reči, uzdahu i to pretačem u note.

Ranđelović ima svoj udeo i u planetarnom uspehu video-igre „GenesisRising”. Kaže da rad na muzici za video-igre doživljava kao logičan tok stvari, s obzirom na ljubav prema novim tehnologijama.

– U našoj zemlji, pa donekle i u svetu, mnogi ljudi i ne shvataju veličinu video-igara. Mnogi ih i dalje smatraju jeftinim vidom zabave za mlađu populaciju. Činjenice govore da su današnje video-igre prava mala remek-dela, ozbiljni projekti, koji se pripremaju mesecima, godinama. Pričam i iz svog ugla. Za jednu jedinu igru ponekad se angažuju najveća svetska imena iz sveta popularne i primenjene muzike, čuveni simfonijski orkestri i veliki kompozitori. A priča o tome koliko je industrija video-igara danas velika, sasvim je izlišna. Ona u nekim segmentima daleko premašuje filmsku.

Kao čovek koji deo svojih korena nalazi u klasičnoj muzici (violina, solo pevanje), Ranđelović zaključuje da je to prednost koja svakako može da utiče na kvalitet njegovog rada.

– Klasična muzika je polazna osnova koja vam može biti izuzetno olakšanje u primenjenoj muzici. Dobri projekti se takođe mogu napraviti i u isključivo popularnom pristupu muzici, ali klasika je nešto što primenjenoj muzici može da da tu neophodnu energiju, često bude ta karika koja nedostaje.

--------------------------------------------------------

Bregović je veliki umetnik

Ranđelović je u periodu od 2001. do 2007. godine sarađivao sa Goranom Bregovićem.

– Brojni filmski projekti, saradnje na albumima i svetska turneja 2003/2004, nezaboravna su iskustva – kaže naš sagovornik.

– Na prostorima mnogo širim od regiona Balkana teško ćete naići na čoveka kao što je Bregović. On je, pre svega, veliki umetnik i način na koji radi je specifičan. Rad sa njim predstavlja nemerljivo iskustvo kroz koje svaki čovek može mnogo da nauči. Smernice koje on daje vrlo su jasne, što je dobro, jer ne lutate mnogo tražeći pravu stvar. Mnoge se njegove ideje, čak i u početnoj fazi, ispostave kao najbolja rešenja na kraju.

Turneja 2003/2004. takođe je bila nezaboravna. Moram priznati da je velika čast ali i odgovornost biti deo tako velikog tima, jer u pitanju su desetine, stotine koncerata, smenjivanje gradova i zemalja kao na filmskoj traci, stotine hiljada pređenih kilometara, što prouzrokuje veliki mentalni i fizički zamor. Morate biti pravi profesionalac da sve to uspešno ispratite – kaže Ranđelović.

Adrijan Čolaković