Дан словенске писмености

БЕОГРАД – Празник словенских светитеља Ћирила и Методија обележавају све словенске земље као празник свесловенског просветитељства и сећање на мисионарство и визионарство свете браће из Солуна из времена јединствене хришћанске цркве.

Празновању православних цркава и Српске православне цркве у Србији се прикључиће се просветне, културне и државне установе, па ће тим поводом у Београду венац на споменик Ћирилу и Методију, у истоименом парку, положити заменик Скупштине града Зоран Алимпић.

Венце на споменик творцима свесловенске писмености положиће представници словенских земаља у Београду, а свечаност ће почети химном Ћирила и Методија коју ће извести деца из бугарске школе из Иванова.

Саопштење о свечаности, у оквиру које је предвиђено и заједничко богослужење представника Бугарске, Руске и Српске православне цркве, објавила је амбасада Русије јер се у тој земљу сваке године Дан словенске писмености обележава као велики празник.

Руски медији су најавили многобројне манифестације у којима ће учествовати представници 12 земаља, јер је главни задатак празника консолидација напора у очувању културног наслеђа и културног идентитета у периоду глобализације.

Најављен је и међународни симпозијум, као и уручење награде Ћирила и Методија за образовно и уметничко стваралаштво.

Синодално Одељење за сарадњу цркве и друштва Московске патријаршије најавило је отварање 13. светског руског народног сабора у Храму Христа Спаситеља уз учешће руског патријарха Кирила, а кулминација ће бити свечаности у центру москве код цркве Василија Блаженог, где ће се обратити руски патријарх.

Заједнички празник Светог Кирила и Методија установљен је најпре у Русији 1863. године, када је слављена хиљадугодишњица моравске мисије светитеља и када је празник проглашен за Дан словенске писмености прихваћен и код других словенских народа.

Празник се прославља увек 24. маја (11. маја по старом календару) као сећање на тај дан 863. године када су светитељи Кирило и Методије, после свечаности у част обнове Цариграда кренули на мисионарски пут у Моравску.

За солунском браћом остао је неизбрисив траг од великог значаја за све словенске народе а то су словенска литургија и традиција појања слављења Бога на сопственом језику, а њихове реформе означиле су и почетак словенске религиозне културе.

Дан словенске писмености је прилика за подсећање на заслуге свете браће који преводили богослужбене књиге и апологетских дела на језике Словена.

У 9. веку, када су Ћирило и Методије успели да увере црквену јавност да хебрејски, латински и грчки нису једини богослужбени језици и да словенске језике уведу у православну литургију, подела цркве је већ била готово свршен чин.

Ћирила и Методија је у Централну Европу као мисионаре послао император Константинопоља а у Риму им је, упркос примедбама које су стизале са свих страна, папа поверио задатак да оснују „Цркву центра”.

Ова замисао цркве која не би била ни западна ни источна са сопштвеним литургијским језиком, која није заживела, спречила би, како данас верују неки теолози, миленијумску противречност и поделу на - латинску цркву и остатак света.

Упркос свесрдној подршци моравског кнеза Растислава, наилазили су на многе препреке и посебно отпор западно- германског свештенства, које се противило употреби словенског народног језика у црквеној служби.

После Кирилове смрти, у Риму 869. године, Методије је сам наставио борбу за словенско богослужење. Пред крај живота је у Моравској на словенски језик превео Библију и један грчки номоканон што је такође био један од разлога великог противљења западног свештенства на чији је захтев Методије осуђен на тамницу.

Методије је умро у Велеграду 885. године. Мисију Кирила и Методија наставили су њихови ученици који су такође прогањани и осуђивани као следбеници огорчене борбе за народни језик.