Дарвинова мистерија

Медији су га назвали "кануистом", по чамцу у којем је 21. марта 2002. године испловио, на уобичајену јутарњу рекреацију, недалеко од обале североисточне Енглеске, где је живео. Тада је био виђен последњи пут. Када је узбуна у касним поподневним сатима подигнута, организована је масовна претрага. Без резултата. Следећег дана на спруду је нађен део поломљеног весла, шест недеља касније вода је избацила остатке црвеног кануа, годину дана потом 51-годишњи затворски чувар Џон Дарвин проглашен је мртвим, а у суботу 1. децембра 2007. ушетао је здрав и преплануо у полицијску станицу у лондонском Вест Енду и изговорио сада већ чувену реченицу:"Мислим да се водим као нестао".

"Повратник из мртвих", који је полицији рекао да има амнезију и да се ничега не сећа седам година уназад, добио је прворазредни публицитет, а у породици је дочекан сузама неверице и одушевљења двојице одраслих синова, 91-годишњег оца и брата. Једино је супруга недостајала да са њом подели неизмерну радост, али Ен Дарвин била је у том тренутку далеко, чак у Панами.

Стицајем околности, само шест недеља пре Џоновог васркснућа, она је продала сву имовину у Енглеској и богатија за пола милиона фунти иселила се у Централну Америку. На вест о чудесном догађају, новинарима је изјавила да о свом несталом мужу ништа није знала свих протеклих година. И сада као у некој криминалистичкој ТВ серији следи обрт.

Лондонски "Дејли мирор" у среду на првој страни објављује снимак супружника, у друштву млађег мушкарца, а на фотографији је видљив одштампани датум када је начињена, 14. јули 2006. године. Ен плачући признаје да је снимак аутентичан, Џон је ухапшен, а истрагу је од лондонске полиције преузела полиција Кливленда, надлежна на основу Дарвинове последње адресе у Британији, која је својевремено ислеђивала његов нестанак.

Романтична чаролија се распрснула као мехур од сапунице, а остала је интригантна прича о инсценираној несрећи, смишљеној и добро изведеној подвали брачног пара, наплати животног осигурања на име лажног покојника, фалсификованим исправама, тајним путовањима.

Према досадашњим сазнањима, Дарвинови су се више пута састајали у Панами, где су намеравали да се трајно настане. Џон је путовао са документима на име Џона Џоунса, а да су се у далекој централноамеричкој земљи осећали сигурно потврђује и податак да су пристали да се фотографишу за Интернет сајт локалне агенције за некретнине, доступан, дакле, свакоме. Тако се снимка домогао и лондонски таблоид убедљиво њиме демантујући тврдње госпође Дарвин.

У целом случају, свакако има и даље много непознаница. Дарвин је у полицији наставио да се позива на амензију и заправо није јасно како му је пошло за руком да тако дуго остане неоткривен. Полицији су, међутим, Дарвинови били на радару већ неко време. Сада је обелодањено да је дискретна истрага поведена у септембру, на основу пријаве Енине колегинице са рецепције здравственог центра Џилсгејт у Дараму, чију су знатижељу привукли чести телефонски позиви госпођи Дарвин и њени дуги разговори шапатом са извесном особом "која се наводно води као да није жива". Сумња је додатно ојачана полицијском провером банковних рачуна када је и установљено да траг пребаченог новца води у Панаму.

Најнејасније је, ипак, зашто се Дарвин предао полицији. У медијима сада кружи претпоставка да је био мотивисан осветом. Ен је, наиме, у Панами изгледа изненада решила да започне нови живот, са новим партнером, и Џона је после једне жестоке свађе избацила из куће, оставивши га без пребијене паре, јер је сав новац био, разумљиво, на њено име. Преостало му је само он што је и учинио.