Руно неће завршити у ватри

Врбас – Први пут после готово две деценије овчари из Бачке имају купца за вуну својих оваца, чије је шишање управо у пуном замаху. Овај велики посао води врбаско Удружење одгајивача оваца и коза „Бикара”, које окупља око 170 фармера из овог дела Војводине, чија стада броје од 50 до 300 грла.

Очекује се да ће до краја маја, до када треба да буде окончана акција шишања близу 3.000 оваца, прерађивачима бити испоручено двадесетак тона сирове вуне. Мада откупна цена од 25 динара за килограм не може да покрије ни минималне трошкове шишања, овчари су ипак задовољни што напокон имају купца за вуну коју су годинама углавном спаљивали или бацали на сметлиште. Неки су, међутим, вуну складиштили у својим амбарима и чардацима, иако ју је веома тешко сачувати од пропадања. Укупне залихе, процењује Владимир Канкараш, председник Удружења „Бикара“, премашиле су већ педесетак тона, али и та количина биће продата.

– С крахом домаће текстилне индустрије потпуно је пресахла потражња за вуном. Ретки преостали прерађивачи су посегли за увозом ове сировине из околних земаља, мада је руно оваца са ових простора кудикамо квалитетније, а и откупне цене су изједначене. Тек недавно смо успоставили дугорочни аранжман са једном овдашњом фирмом која је спремна да убудуће редовно преузима све количине понуђене сирове вуне – каже за наш лист Владимир Канкараш.

И Врбашанин Радоман Поповић, у чијем тору је стотину оваца, задовољан је што постоји купац за вуну. Истина, истиче, откупна цена је знатно испод реалне, али – ако се има у виду да на овци у просеку има четири до шест килограма вуне – „боље ишта, него ништа“.

П. Копривица

-------------------------------------------------------

Енглески и аустралијски инструктори

Удружење „Бикара“ је заједничким средствима купило једну електричну машину за шишање оваца, пошто је претходно неколико млађих сточара прошло обуку на великим фармама у Енглеској. Поред тога, подучавали су их и професионални „шишачи“ који су овде долазили из Аустралије. А како вели Ђерђ Ханцко из Куле, стечено знање сада примењује на газдинствима својих колега сточара, па дневно може да скине руно са 120 до 150 оваца.

– У земљама у којима је развијена технологија прераде вуне, већ поодавно нико је не купује уколико овце нису ошишане електричном машином – наглашава Ханцко.