Нове електране шанса за домаће фабрике

Произвођачи, монтажери и пројектанти из електромашиноградње, који су протеклих пет-шест година били на коленима, захваљујући обновитермоелектрана нису ставили катанац. Очекују да ће их због изградње ТЕ „Колубара Б” и трећег блока ТЕНТ-а Б и њих „огрејати сунце” и да ће коначно стати на ноге.

Младен Симовић,директор „Енергопројект Ентела”, каже да сукапацитети српске машиноградње знатно већи од тренутних захтева на тржишту. Он додаје да је изградња две електране важна за енергетски систем и да је изузетно значајно да се настави са редовним капиталним ремонтима и ревитализацијом постојећих објеката.

– Последњих четири-пет година ЕПС је највећим делом из сопствених средстава, али и новца добијеног из ЕУ, учинио много на обнови енергетских објеката који су сада чак и бољи него када су били нови. Због тога је у јануару, у јеку енергетске кризе, била рекордна производња струје, због чега није дошло до колапса енергетског система – рекао је Симовић.

Он додаје да су и предстојећи капитални ремонти у термоелектранама ЕПС-а, после ревитализација, изузетно значајни за српску електромашиноградњу и за „Енергопројект” који од оснивања прати ЕПС у обнови хидроелектрана и термоелектрана.

– Наша компанија може да да велики допринос у изградњи нових објеката, јер евентуални страни партнери ЕПС-а очекују богато искуство из света које ми имамо – напомиње Симовић.

Бранко Шљивар, генерални директор „Гоша монтаже” а. д., напомиње да је домаћамашиноградња у катастрофалном стању, јер су готово све инвестиције или заустављене или умањене.Он додаје да компаније из овог дела индустрије раде на отпепељивању у ТЕНТ-у „Б” и термоелектранама у Дрмну, као и на отпепељивању и електрофилтеру на ТЕ „Колубара”, блок 5.

–На Хидроелектрана „Овчар бања” се ради други и треба да почне ревитализација првог од четири агрегата.На рударској опреми се завршава нов систем за површински откоп у Колубари на Западном пољу.У току су ремонти на свим термоелектранама који ће бити завршени у јуну.После тога и фирме из српске машиноградње које су наслоњене на ЕПС остају незапослене, док су друге у тежем финансијском положају. Послови у ЕПС-у су једини начин за преживљавање великог броја српских фирми и десетина хиљада људи – напомиње Шљивар.

Наш саговорник каже да је изградња две електране у вредности од најмање милијарду и по евра велика нада и велика шанса за развој домаћих компанија из машиноградње и да се плаши да многе фирме до тада, ако ЕПС не настави текуће инвестиције, неће моћи да преживе.

– Изузетно смо заинтересовани за рад на развојним пројектима ЕПС-а заједно са другим компанијама из Србије. Светска економска криза могла би дотући српску привреду, а посебно машиноградњу, што смо и осетили 23. септембра 2008. год кад нам је „Ју-Ес стил Србија” без икакве најаве истог јутра отпустио 300 радника. Досад смо због кризе изгубили око пет милиона евра – истиче Шљивар.

Миленко Николић, директор развоја у Институту „Михајло Пупин”, каже да су компаније из машиноградње „преживеле” захваљујући ЕПС-у, јер су добиле многобројне послове. У том периоду је нарасла свест о потреби обједињавања и организовања домаћих капацитета у конзорцијум који би спремно дочекао тендере за градњу нових производних објеката каквих није било дуже од 20 година.

– Сигуран сам да је у овом тренутку домаћа електромашиноградња са „Енергопројектом” начелу оспособљена да пројектује и гради најсложеније објекте. Српске компаније су се организовале и спремно дочекују пројекте, рачунајући да се максимално ангажују домаћи капацитети уз најнужније учешће страних фирми у испоруци делова опреме. Конзорцијум који чине водећа предузећа и институти у области електромашиноградње ће свакако под најповољнијим условима дати понуду за наредне пројекте, при чему осим од електропривреде очекују и од владе да покаже решеност да никако не дозволи да се и овако редуковани послови дају другима – каже Николић. – Наш институт је – додаје – развојем и реализацијом система аутоматског управљања на низу блокова у ЕПС-у доказао да је по квалитету раме уз раме са највећим светским фирмама, а по цени знатно испод њих. Ти послови су у Србији задржали на десетине младих стручњака.

Бошко Буха, директор Дирекције ЕПС-а за производњу енергије, истиче искуство ТЕ „Никола Тесла” у ангажовању домаћих извођача радова током ревитализације термоблокова. По њему, резултати су били слаби док су фирме самостално наступале и водиле само одређене сегменте послова. Таква пракса промењена је у ревитализацији блока А4. Код тог блока пројекат је подељен на пет делова, тако што су послови груписани, а око њих се окупило двадесетак значајних домаћих фирми. На челу једне групе је био „Енергопројект”, који је заједно са Институтом „Михајло Пупин”, „Изопрогресом” „Термоелектром” и Институтом „Никола Тесла” не само успешно обавио посао, већ су сви заједно, а уз пуну сарадњу стручњака ЕПС-а, који су најбоље познавали производни процес, направили први домаћи електрофилтер какав у то време није имао ни реномирани европски произвођач тих филтера.

Дејан Спаловић