Иранци у Аденском заливу

Први пут у модерној историји Ирана званични Техеран објавио је да шаље шест ратних бродова у међународне воде, и то у правцу Аденског залива, јавила је јуче званична иранска новинска агенција ИСНА из Техерана.

„Иранска морнарица одлучила је да предузме овај потез без преседана у својој историји. Одбрана територијалног интегритета Ирана – подразумева истрајност и чврстину његове морнарице. Слање ратних бродова у међународне воде указује на високу спремност иранске војске да се сукоби са било којом врстом стране претње према својим обалама”, истакао је ирански адмирал Хабиболах Сајари, само пет дана пошто је Техеран тестирао нову ракету типа земља–земља, домета 2.000 километара.

У објави ненаданог поморског маневра, адмирал Сајати ниједном речју није поменуо „сомалске пирате” као разлог што пети светски извозник нафте шаље ратну морнарицу надомак рога Африке. У Техерану није званично разјашњено какав ће тачно бити задатак иранских ратних бродова у близини обала анархичне Сомалије. Да ли ће пристигло иранско бродовље у околини Аденског залива сарађивати са већ распоређеним западним ратним бродовима који из база у Џибутију и Бахреину од прошле јесени преводе међународну битку против сомалских пирата? Уз западне морнарице дуж 3.200 километара обале Сомалије (најдуже у Африци) патролирају и ратни бродови Русије, Кине, Индије, Малезије, Пакистана... а ускоро би им се – како наговештава званична Канбера – могла придружити и морнарица Аустралије. Ко су могући партнери Ирана у поморском коридору на крајњем западу Индијског океана ?

Пловидба иранских ратних бродова ка источној обали Африке, додатно је јуче у Абу Дабију, појачала је утисак француског министра иностраних послова Бернара Кушнера да је

„Средњи исток од стратешког значаја за слободну глобалну поморску пловидбу и међународну трговину”. Кушнер је иначе пристигао у Абу Даби поводом данашњег свечаног отварања прве француске стране војне базе изван Африке, и то у нафтом најбогатијем делу света, јавио је АФП.

Француска поморска база (IMFEAU), надомак стратешког поморског пролаза Ормуз (уз пратећу авио-базу у Ал Дафри и копнени полигон у Заједу), део је убрзаног војног позиционирања низа утицајних земаља широм региона Индијског океана.

„Сезона пиратских отмица надомак обала Сомалије и лањско крвопролиће у Мумбају наговестили су да ће Индијски океан – треће највеће водено пространство света – бити централна позорница политичких изазова 21. века”, проценио је пролетос Роберт Д. Каплан, виши сарадник Центра за нову америчку безбедност у Вашингтону, у часопису „Међународни односи”.

Експерти америчког ратнопоморског колеге још лане су упозорили на растући стратешки значај збивања у басену Индијског океана: „Аспирације Индије и Кине да постану велике силе и њихова растућа енергетска жеђ навеле су их да преусмере своје визире са копна на мора”, наводе Џејмс Холмс и Тоши Јошихара, предавачи на тој америчкој престижној војној институцији.

Све приметнији војнополитички и трговачки ангажман Пекинга и Њу Делхија у басену Индијског океана Запад прати са нескривеном нелагодом. „Први пут од португалских продора у регион у 16. веку, Запад је сила у опадању”, оцењују водећи западни војни стратези – историчари.

У бици за утицај у региону који покрива подручје од Сахаре до Индонезије, Американци одскора убрзано утврђују нову базу у Џибутију, Индија гради прислушне центре на Маурицијусу и Мадагаскару, Кина финансира изградњу аеродрома на Сејшелима, станицу за бродско танкирање горива у Шри Ланки...

Да ли је међународна битка против сомалских пирата весник новог значаја зоне Индијског океана, далеко од некада пресудних обала Атлантика и Пацифика?

Т. Вујић